Među decom u Srbiji uočen je porast obolelih od koksaki virusa, zauški i varičela zbog čega su vrtići i školska odeljenja desetkovana, a kada su odrasli u pitanju, osim kašlja, curenja iz nosa, mnoge “lomi” neobjašnjivi bol tela, slabost, umor, glavobolja…

Njima često deca prenesu razne viruse, mnogi se trude da “odleže” na nogama, a uz vitamine i puno sna mnogo bi lakše sve izgurali. 

Stomačne i respiratorne viroze sve češće kod dece

Pedijatar dr Dejan Jonev iz Beograda kaže za “Blic” da je apsolutno tačno da među decom vladaju koksaki virus, zauške, varičele, i da su sve češće viroze, bilo da su stomačne ili respiratorne vezane za organe za disanje, pogotovo za gornji respiratorni trakt.

– Savet je uvek da, ne samo deca, nego i odrasli i svi što manje borave u zatvorenim prostorijama, na mestima gde ima mnogo ljudi, gde bi mogli da se zaraze i da dobiju virus, međutim, to je malo teško jer je dosta školske dece bolesno. U odeljenju bude samo po 10 ili 15 učenika, svi su bolesni, je oni jedni drugima veoma lako prenose infekciju, bilo da je u pitanju stomačna ili respiratorna viroza – napominje dr Jonev.

Slično je u vrtićima i roditelji treba da obrate pažnju na sledeće simptome:

• kašalj

• curenje nosa

• kijanje

• temperatura

– Ako se jave navedeni simptomi treba odmah odvesti dete kod lekara koji će savetovati da dete ne ide u kolektiv, da ne bi drugoj deci prenelo infekciju, a i da bi se adekvatno oporavilo – poručuje ovaj pedijatar.

Najvažniji – vitamin D

Na pitanje koji vitamini su najvažniji da bi deca ojačala imunitet i lakše se izborila sa virusima, doktor kaže da je D vitamin apsolutno krucijalni vitamin koji ima dejstvo koje štiti organizam.

– D vitamin je čak najvažniji u zaštiti i i stvaranju imuniteta. Preporučujemo preparate i multivitaminske, ali apsolutno i uvek je na prvom mestu da ishrana bude raznovrsna, što uglavnom nije slučaj jer se deca jednolično hrane –  konstatuje dr Jonev.

Zauške/ Mumps

Dr Nebojša Bohucki, epidemiolog u Zavodu za javno zdravlje u Subotici, kaže za “Blic” da je mumps, odnosno zauške, vakcinalno preventivna bolest i da je svako dete koje dobije MMR vakcinu, u periodu od 12 do 15 meseci, delimično zaštićeno, tačnije jedan MMR ga čuva 78 odsto.

– Ostatak koji nije zaštićen može da oboli, ali će imati blažu kliničku sliku. Zato obavezno treba da prime makar prvu dozu sva deca. Činjenica je da vakcinalni obuhvat sa MMR vakcinom nije zadovoljavajući. Kada se primi druga doza zaštita je oko 88 odsto kada govorimo o zauškama, dok je zaštita za morbile 98 odsto. Mumps, odnosno zauške, je druga bolest od koje čuva MMR i on je najbolje rešenje – kaže dr Nebojša Bohucki.

U slučaju da dete nije vakcinisano MMR vakcinom, ima veću verovatnoću da dobije neku od komplikacija Mumps-a:

• kod dečaka to je zapaljenje testisa

• kod devojčica može da nastane zapaljenje jajanika

• pankreatitis

• meningitis ili zapaljenje moždanih ovojnica

• encalifitis ili zapaljenje mozga

Varičele ili ovčje boginje

Vakcina protiv varičela u Srbiji postoji, ali nije u programu obavezne imunizacije. Može se primiti na lični zahtev.

– Varičela je uglavnom opasno oboljenje u prvoj godini života, do 12 meseci i nakon 15. godine života, dok je između 1. i 15. godine nešto lakše oboljenje. Kod nekih nastaju komplikacije. Može da se primi vakcina protiv varičele ili ona koja čuva od četiri zarazne bolesti u isto vreme, a to je MMRV vakcina – kaže dr Bohucki.

Komplikacija koja može da se javi u periodu kada je bolest manje opasna, od 1. do 15. godine, je upala pluća.

– Može nastati meningitis, odnosno, encefalitis, ali daleko ređe nego kod zauški i nekih drugih virusa. Deca se zaražavaju po pravilu u predškolskom uzrastu i u prvom razredu. Nastaju čitave male epidemije, kolektiv se zarazi, virus bukvalno protutnji kroz zabavišta i škole najčešće u jesen. To se upravo sada i dešava, ali to je normalno – kaže dr Bohucki.

Koksaki virusi, grupa A i B, ili bolest “prljavih ruku”

U grupi A koksaki virusa ima 23 serotipa, dok u grupi B ima 6.

– Kod svakog klinička slika može da bude potpuno odustna, a može da ima i široki spektar tegoba. Recimo, grupa A može da uzrokuje bolest “ruku, nogu i usta”. Karakteristične promene nastaju na stopalima, šakama i unutar usne duplje u vidu mehurića i ispupčenja. Ako je klinička slika koncentrisana samo na usnu duplju, na ždrelo, to je herangina – objašnjava epidemiolog.

Kod koksaki virusa grupe B može da daje veoma blago do ozbiljijih stanja, a najozbiljnija su:

• meningitis

• mioperikarditis

• encafalitis

Zbog smanjenog obuhvata vakcinama imamo prave male epidemije koje protutnje kroz zabavišta, vrtiće i škole.

– Kod 90 odsto dece je bolest blaga. Deca u kolektivu dođu u dodir sa velikih brojem serotipova, u grupi A čak 23 puta i protiv tih serootipa i razviju imunitet. Često oboljevamo od koksaki virusa a da toga nismo ni svesni, odnosno, najčešće nismo ni bolesni ili smo blago bolesni sa povišenom temperaturom, dete je par dana malaksalo, kao i kod neke druge viroze – kaže dr Bohucki.

Kada dete obavezno odvesti kod lekara, kako napreduje vakcinacija protiv gripa, šta to “lomi” odrasle i kako izbeći bolest, pročitajte na sajtu Blica.