Inicijativa mladih za ljudska prava u Srbiji i Inicijativa mladih za ljudska prava na Kosovu su, povodom 19 godina od početka martovskog nasilja na Kosovu 2004. ocenili da pravo na povratak izbeglih mora biti prioritet za vlade Kosova i Srbije.

Te nevladine organizacije su u saopštenju pozvale “vlade obe zemlje da pokažu iskreno poštovanje prema svim žrtvama etnički motivisanog nasilja” kako bi, kako su naveli, počelo da se grade društva u kojima svako ima pravo na život, da bude slobodan i da se oseća bezbedno.

NVO su ocenile i da su “više od dve decenije, komemoracije i odnos prema žrtvama zloupotrebljene za širenje državne nacionalističke propagande i zarad kratkoročne političke koristi”, te da “ponašanje vlada u ovom trenutku podstiče etničke tenzije stvarajući još teže prepreke za proces pomirenja”.

Navedeno je i da se “diskriminacija pripadnika srpske zajednice na Kosovu širi kroz napade od strane specijalnih jedinica Kosovske policije, kao što je nedavno bio slučaj u Leposaviću, kao i kroz proces eksproprijacije imovine”.

Poseta Gračanici: Srbi odlaze tiho zbog budućnosti svoje dece (FOTO)

NVO su zatražile od kosovskih vlasti “da nedvosmisleno osude etnički motivisane napade usmerene ka Srbima na Kosovu, istovremeno osiguravajući interno raseljenim licima i izbeglicama povratak u svoje domove”.

– Pozivamo srpske vlasti da prekinu sa diskriminatornim praksama kao što su pasivizacija adresa građana albanske nacionalnosti u Srbiji, da prestane sa promovisanjem govora mržnje prema Albancima, posebno na dane kao što su 17. mart i da se javno izvine što nisu sprečili nasilje nad imovinom Albanaca, Bošnjaka i Turaka u Srbiji, kao i za paljenje džamije u Nišu i Beogradu – dodaje se u saopštenju.

Prema podacima Fonda za humanitarno pravo (FHP) u martovskom nasilju na Kosovu, 23 ljudi je izgubilo život i to Makedonka Jana Tučev i devetoro Srba – Dragan Nedeljković, Slobodan Perić, Dušanka Petković, Borivoje Spasojević, Borko Stolić, Dobrivoje Stolić, Slobodan Tanjić, Zlatibor Trajković i Nenad Vesić.

Tada je povređeno oko 170 građana srpske nacionalnosti, od toga 150 batinanjem u njihovim kućama, dok je njih 20 povređeno u napadima na putevima.

Selo Ranilug na KiM: Tako blizu, a tako daleko (FOTO)

Što se tiče objekata, oko 800 srpskih, 90 aškalijskih i dve albanske kuće su ili potpuno uništene ili ozbiljno oštećene, a potpuno je demolirano i spaljeno 36 pravoslavnih hramova.

Poginulo je i trinaestoro Albanaca – Fatmir Abdullahu, Ferid Çitaku, Bujar Elshani, Kastriot Elshani, Isak Ibrahimi, Alumuhamet Murseli, Agron Ramadani, Nexhat Rrahmani, Arben Shala, Gazmend Shala, Ajvaz Shatrolli, Esat Tahiraj i jedan Albanac iz Prištine čije ime FHP nije uspeo da identifikuje.

Prema podacima Generalnog sekretara UN, u martovskom nasilju povređene su 954 osobe, među kojima 65 međunarodnih policajaca, 58 pripadnika Kosovskihijskih snaga i 61 pripadnik međunarodnih mirovnih snaga.

U izveštaju o proceni prava zajednica OEBS iz juna 2021. konstatovano se da se zaključno sa decembrom 2019. na Kosovo, od 2000. vratila 28.302 raseljena, a da se stopa povratka smanjivala svake naredne godine “i da je ovaj trend i dalje u opadanju”.

Takođe, UNHCR procenjuje da se na Kosovu nalazi 16.151 raseljeni, od kojih 412 živi u nekom od privremenih kolektivnih prihvatilišta, dodaje se u saopštenju.

Ceo tekst pročitajte na sajtu N1.