Urbani mobilijar na ulicama Novog Sada, s obzirom na to da se nalazi na javnim površinama koje su svima dostupne, podložan je i uništavanju. Najčešći razlog za to je ljudski faktor, pa se neretko po trgovima, parkovima i šetalištima mogu videti polomljena klupa, kanta za otpatke, žardinjere za cveće, a o spravama na dečjim igralištima da ne govorimo.

U jednoj od šetnji kroz širi centar grada, naši reporteri spontano su naišli na javni inventar koji je delimično ili potpuno uništen, a u najmanju ruku, išaran.

Neki od njih su, delimično ili potpuno izgubili svoju funkciju, kao što je taktilna mapa Novog Sada, koja se nalazi pored Katedrale (Crkve Imena Marijinog), a namenjena je slepim i slabovidim osobama. Na njoj je predstavljeno uže gradsko jezgro s naglašenim ključnim komunikacionim tačkama i sa ustanovama od javnog značaja, pešačkim zonama i saobraćajnicama. 

Kada je postavljena 2014. godine, pored reljefa grada i reljefnih natpisa, sadržala je i zvučnu pomoć na dva jezika (srpskom i engleskom), kao i LED svetlosnu pomoć za slabovide osobe. Posedovala je sopstveni sistem za napajanje, kako bi mogla da fukcioniše i u slučaju nestanka struje. Međutim, tastatura koja je služila za pokretanje svetla i zvuka je iščupana, te je mapa trenutno beskorisna.

Stari razvodni orman, koji se nalazi na Bulevaru Mihajla Pupina (prekoputa Norka), stoji u potpunosti demoliran i predstavlja pravo ruglo u centru grada (nadamo se ne i opasnost), te bi bilo dobro da se ukoni, ukoliko je svoju finkciju davno “odradio”.

Iako je šetnja Kejom jedna od najprijatnijih aktivnosti za Novosađane i turiste koji dođu da posete naš grad, oštećene kante za smeće baš i nisu lep prizor, baš kao ni stare telefonske govornice koje odavno niko više ne koristi.

Kontejneri za smeće su takođe u lošem stanju, a jedan koji smo fotografisali na Podbari jedva se drži na tri točkića. Sudeći prema natpisu išaranom sprejom, izgleda je zalutao iz Futoga, ili je neko od Futožana hteo da “proširi” svoju teritoriju.

Odvaljeni delovi odvoda za vodu na pločnicima širom centra nisu retka slika, a mi smo ovekovečili jedan u blizini Riblje pijace. Ovakve rupe su potencijalno opasne za prolaznike, bilo da su u pitanju deca, starije osobe ili neko ko ne primeti oštećenje.

Dečija žičara na Štrandu, u blizini Špica, kratko je služila na radost mališanima. Nažalost, više nema metalne drške za koju su se najmlađi Novosađani hvatali kako bi “preletali” sa jedne strane na drugu.

Ispravan mobilijar koji služi svojoj svrsi, pored toga što olakšava ili ulepšava življenje ili posetu ovom gradu, utiče i na sveukupan gradski ambijent. Šta je to što neke od sugrađana tera da uništavaju zajednički inventar, verovatno nikada nećemo saznati, ali bilo bi lepo kada bi se uništeno što pre popravilo, zamenilo ili, barem, uklonilo, kako ne bi ružilo grad ili predstavljalo opasnost za ljude.

Takođe, još jedan apel svim pojedincima za čuvanje zajedničkog mobilijara nije suvišan!