Opet ćemo imati stoprocentno ispunjena odeljenja u medicinskim školama i opet će većina traženih i dobro plaćenih zanata biti prazna, a novina prvog upisnog kruga u srednje škole jeste da će odeljenja IT smera biti – poluprazna.

U prvom krugu upisa u srednje škole je raspodeljeno nešto više od 59.000 mesta od 64.000 koliko je učenika polagalo završni ispit. Oni, neraspoređeni, oko 1.500 mogu da konkurišu na prestala mesta. A gde su ostala?

IT smerovi prazni

Naime, u gradovima Srbije je blizu trećine mesta na srednjoškolskom IT smeru, odnosno, kako se precizno zovu odeljenja za učenike sa posebnim sposobnostima za računarstvo i informatiku, posle prvog upisnog kruga ostala prazna. U Beogradu, takođe, ta odeljenja su poluprazna. Za upis u ova IT odeljenja prijavilo se oko 1.900 svršenih osmaka, ali je prijemni ispit položilo svega njih 917, pa je planirani broj mesta za upis smanjen na 940. Od tog broja, slobodna su na nivou Srbije 303 mesta.

O debaklu upisa u odeljenja učenika sa posebnim sposobnostima za računarstvo i matematiku, u kojima je predviđeno maksimalno 20 đaka, svedoče i ovi primeri – nakon prvog upisnog kruga, u gimnaziji u Čačku ima 11 slobodnih mesta, u valjevskoj 13, a u gimnaziji u niškoj opštini Medijana čak 16!

Takvi i slični rezultati u Srbiji za predsednika Foruma beogradskih gimnazija Aleksandra Markova nisu iznenađenje jer, kako ističe, i prethodnih godina se često dešavalo da veliki broj IT odeljenja ostane neupisan, pa da Ministarstvo prosvete odobri formiranje odeljenja sa svega 10 upisanih đaka.

Iznenađenje je, međutim, Beograd gde IT odeljenja do ove godine nisu imala problem sa ispunjenjem kvote od 20 učenika, a sada slobodnih mesta ima i u gimnazijama.

Nema dovoljno nadarenih?

Sve ovo, po mišljenju Markova, otvara osnovno pitanje – da li IT odeljenja u gimnazijama uopšte treba da postoje u tolikom broju?

– Jer, da podsetimo, pre desetak godina sa tim smerom se krenulo tako da budu do dva odeljenja u Beogradu, a na nivou Srbije da ih bude 6-7 u pojedinim regionima. No, onda su direktori gimnazija, jedan za drugim, počeli da traže od Ministarstva, a ono da odobrava, tako da danas maltene svaka beogradska gimnazija ima makar po jedno, a neretko dva odeljenja IT smera. To je program za nadarenu decu, a mi smo prethodnih godina imali veliki broj upisanih učenika koji jednostavno nisu dovoljno kvalitetni za to – kaže za Bli predsednik Foruma beogradskih gimnazija, a prenosi Dnevnik.r.

Drugo pitanje, kako dodaje, jeste zašto je IT smer uopšte dat gimnazijama, jer u tim odeljenjima učenici tokom školovanja nemaju veliki broj tipičnih gimnazijskih predmeta i uče ih tokom jedne ili dve školske godine. On, naime, smatra da je ovaj smer znatno bliži srednjoj stručnoj školi.

– Ako uzmete u obzir da u Beogradu imate više elektrotehničkih škola koje ne upišu dovoljan broj učenika, pitanje je zašto je gimnazijama dodeljivan taj profil koji je bliži elektrotehničkim školama. Pravo je vreme da se pokrene šira rasprava da li nam je toliki broj odeljenja potreban i da se od sledeće školske godine on smanji. Ne bih govorio da je reč o debaklu upisa, jednostavno, učenici su tokom prethodnih godina videli o čemu se radi, ove godine u startu je zainteresovanost bila manja, prijemni ispit je daleko lošije urađen i sve su to pokazatelji da odeljenja za učenike sa posebnim sposobnostima za računarstvo i informatiku u ovom broju nisu potrebna – zaključuje Aleksandar Markov.

Nije isto biti haker i znati “Vindovs”

Inače, osnov za računarstvo i informatiku je matematika, a jedan od naših najboljih pedagoga iz sfere ove nauke, direktor Valjevske gimnazije u vreme njenih najboljih dana i nekadašnji predsednik Društva matematičara Srbije dr Vojislav Andrić, pretpostavlja da postoji nekoliko razloga zbog čega će IT odeljenja ove godine biti poluprazna.

– Prvi je neadekvatan učenički kadar. Deca i roditelji se bili “zapaljeni” za IT odeljenja, misleći da u njima rezultat može da napravi svako, neshvatajući da ovaj smer traži mnogo matematičkog znanja. Nije isto biti „haker“, u smislu znanja o mrežama i Vindouzu, i biti programer. Drugi razlog je slaba prohodnost te struke ka matematičkim i tehničkim fakultetima, jer u konkurenciji sa onima koji bolje znaju matematiku a to su deca sa prirodnog smera i iz matematičkih gimnazija, oni ne mogu da upišu željene fakultete – ističe Andrić.

Treći razlog, po njegovom mišljenju, jeste neodgovarajući nastavni kadar jer, kako kaže, “oni koji decu mogu naučiti programiranje neće da rade u školi pošto u kompanijama imaju bar duplo veću platu, a oni koji hoće to decu ne mogu da nauče”.

– Konačno, u mnogim gradovima jednostavno nemamo dece tih intelektualnih karakteristika za 20 mesta u IT i za 20 mesta u specijalizovanom matematičkom odeljenju. S obzirom na bliskost ta dva programa, nije neophodno da postoje dva, već da postoji jedno ali vredno odeljenje – smatra naš sagovornik.

Jedan upisan za obućara

Kada je reč o srednjim stručnim školama u Srbiji, po rečima Milorada Antića iz Foruma srednjih stručnih škola, rezultat prvog kruga upisa je očekivan i gotovo identičan prethodnim godinama – popunjena je zdravstvena struka gde je bila najveća navala i tražio se najveći broj bodova, potom stručna zanimanja IT sektora i ekonomija, pravo i ugostiteljstvo na trećem mestu.

– S druge strane, nismo zadovoljni upisom u srednje poljoprivredne, škole tekstila i kože, ali i dosta mašinskih smerova nam je ostalo prazno, a potom i građevina, naročito trogodišnja zanimanja. Primer za to je da su pojedine škole na smer dizajnera kože ili obućara upisale jednog jedinog đaka. Veoma malo imamo upisanih i na smerove pekara i mesara, uopšte za majstorska zanimanja na čije usluge nekada čekate par meseci – priča Antić.

A reč je o deficitarnim zanimanjima koja uopšte nisu malo plaćena, a naš sagovornik ističe da neka od njih donose platu veću od programerske.

– Kao što je zanimanje zavarivač koji kao obučen majstor može da zaradi mesečno 2.000 do 4.000 evra, ali je za taj smer ostalo dosta praznih mesta u većini škola koje ga imaju. Nesporno da je to teško zanimanje, ali je izuzetno dobro plaćeno i sa tim zanatom možete da živite dobro i kvalitetno. I pekar i mesar, čije su plate takođe ozbiljne, su zanimanja za koja se plašim da će ostati prazna i nakon drugog upisnog kruga – strahuje Antić.

Suma sumarum, kako ističe, od svih novih srednjoškolaca u potpunosti ćemo imati generaciju novih medicinskih sestara i tehničara, ali ne za naše tržište.

– Na žalost, i tu generaciju ćemo iškolovati, uložiti dosta novca i onda iz “izvesti” u zemlje zapadne Evrope koje su zadovoljne tim našim kadrom, jer su naše medicinske škole, i u smislu nastave i u smislu prakse, zaista kvalitetne – zaključuje on, dodajući da za deficitarna zanatska zanimanja u Srbiji “nema spasa” ako nemaju karakter dualnog obrazovanja.