Od 1. juna će početi primena Odredbi o rodno osetljivom jeziku, to jest dela Zakona o rodnoj ravnopravnosti, koji je stupio na snagu još 2021. Tačnije, počeće izricanje i naplata novčanih kazni za ogrešenje o rodno osetljivi jezik. Naravno, ne za sve i u svakoj prilici.

Sankcije za kršenje ovog zakona odnosiće se na prekršaje organa javne vlasti, kao i na poslodavce u delatnostima obrazovanja, vaspitanja, nauke i tehnološkog razvoja, kažu u Ministarstvu za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog.

Recimo, Novak Đoković će i posle 1. juna moći da govori o Jeleni Genčić kao o svom prvom treneru, bez straha da će platiti globu što je nije nazvao – trenerkom.

– Zakon je predvideo primenu samo u navedenim oblastima, a netačne su tvrdnje koje se mogu čuti u javnosti da će u Srbiji svaka žena biti kažnjena jer ne koristi rodno osetljiv jezik za naziv svoje profesije, zvanja i zanimanja i te tvrdnje zbunjuju građane – naglasili su iz ministarstva.

Organi javne vlasti, kao i poslodavci koji obavljaju poslove u navedenim oblastima dužni su da koriste rodno senzitivni jezik, koji je u skladu sa gramatičkim rodom, u udžbenicima i nastavnom materijalu, u svedočanstvima, diplomama, klasifikacijama, zvanjima, zanimanjima i licencama, kao i u drugim oblicima obrazovno-vaspitnog rada. To znači da žena u zvaničnim dokumentima više nije npr. master inženjer, već masterka inženjerka, ali će za sebe moći da kaže da je master i inženjer.

Kada je reč o medijskoj oblasti, zakon propisuje da su “sredstva javnog informisanja dužna da prilikom izveštavanja koriste rodno osetljiv jezik i da razvijanjem svesti o značaju rodne ravnopravnosti doprinose suzbijanju rodnih stereotipa, društvenih i kulturnih obrazaca, običaja i prakse zasnovane na diskriminaciji na osnovu pola, roda i drugih ličnih svojstava, kao i rodno zasnovanog nasilja, nasilja u porodici i nasilja prema ženama”.

– Za neprimenjivanje ove odredbe zakona nije zaprećena kazna, ali prateći sredstva javnog informisanja, u većini medija se ova odredba već sada primenjuje. Nadzor nad primenom Zakona o rodnoj ravnopravnosti u celini vrši Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog. Nadgledanje u pojedinim oblastima od značaja za upotrebu rodno osetljivog jezika obavljaju druga nadležna ministarstva i inspekcijski organi – objasnili su za Politiku iz resornog ministarstva, dodajući da je REM uputio preporuke elektronskim medijima o korišćenju rodno senzitivnog jezika. Takođe ističu da cene ulogu “sedme sile” u afirmaciji ove teme u javnosti, pod uslovom da izveštavanje nije senzacionalističko, nepotpuno i netačno.

– Zbog kršenja odredbi ovog zakona zaprećena je kazna od 5.000 do 150.000 dinara za odgovorno lice u organu Republike Srbije, teritorijalne autonomije i lokalne samouprave, ali nije predviđena novčana sankcija za pravna i odgovorna lica u sredstvima javnog informisanja ako ne postupe po obavezama navedenim u članu 44, koji se tiče rodne ravnopravnosti u oblasti javnog informisanja – poručuju iz Ministarstva za ljudska i manjinska prava.

Prema mišljenju advokata Miroslava M. Nikolića, upitna je opravdanost uvođenja novih termina u jezičku upotrebu kroz državnu intervenciju, tim pre što rešenja iz ovog zakona nemaju dovoljno uporišta u Ustavu Srbije i Evropskoj konvenciji, kao ni i u široj društvenoj klimi. To se odražava i na nedovoljnu spremnost da se prihvati i poštuje ono što je propisano.

Prema njegovim rečima, zanemarene su društvene grupe koje u odnosu na ovaj propis imaju drugačije stavove prema jeziku.

Ako je smisao pravnog akta da uredi društvene odnose, čini se da je ovaj otvorio prostor za nove podele. Potvrda toga je i nedavni “čeoni sudar” Srpske pravoslavne crkve, Matice srpske i Odbora za standardizaciju srpskog jezika sa kreatorima zakonskih odredbi o rodno osetljivom jeziku. U zajedničkom zaključku posle naučnog skupa “Srpski identitet, srpski jezik i Zakon o rodnoj ravnopravnosti” nedvosmisleno je istaknuto „da su odredbe koje se odnose na jezik neprihvatljive i za većinu građana”. Deo oštrih primedbi se odnosi i na kaznene odredbe, uz isticanje da će o trošku budžeta, tačnije poreskih obveznika, “više od 10.000 poverenika, odnosno komesara, pratiti primenu ovog zakona”.

Kako su lani naveli iz Ministarstva za evropske integracije, donošenje Zakona o rodnoj ravnopravnosti ne predstavlja obavezu prema EU, već izražava težnju Srbije da u procesu sticanja punopravnog članstva u uniji unapredi položaj građana, garantujući svima jednaku zaštitu.