Ministarka: Najviše žena u Srbiji strada od svoje dece, najčešće sinova

Srbija obeležava Nacionalni dan sećanja na žene žrtve nasilja. Iako statistika pokazuje da je broj žena stradalih u porodičnom nasilju u Srbiji u padu, problem ostaje duboko ukorenjen. Ministarka Tatjana Macura ukazuje da dve trećine žena koje su ubijene nisu stradale od partnera, već od strane svoje dece.

Prošle godine, u Srbiji je zabeležno najmanje 18 femicida i 13 pokušaja ubistava žena. U većini slučajeva, učinioci su bili deca, najčešće sinovi.

Danas, na Nacionalni dan svih žena žrtava nasilja – sećamo ih se, upozoravamo i radimo na prevenciji.

Ministarka bez portfelja zadužena za oblast rodne ravnopravnosti Tatjana Macura ukazuje da ne postoji jednostavan odgovor na pitanje zašto se nasilje ne prijavljuje.

– To je pitanje od milion dolara, jer su različite individualne situacije u kojima se žene nalaze, kao i razlozi zbog kojih se ne odlučuju da prijave nasilje – ističe Macura.

Dodaje da je ključno da se žrtve, ali i okruženje, ohrabre da reaguju.

– Naš zadatak jeste da podsetimo i žene žrtve nasilja i sve druge koji trpe nasilje, ali i čitavo okruženje koje ima saznanja da je neko u neposrednom okruženju žrtva nasilja, da to nasilje prijavi nadležnim institucijama kako bi se te situacije u najkraćem i najefikasnijem roku rešile – naglašava Macura.

Najmanji broj ubistava, ali bez mesta za zadovoljstvo

Prema podacima koje je iznela, prošle godine u Srbiji je zabeležen najmanji broj ubistava žena.

– Ubijeno je 18 žena, što je manje nego 2024. godine, kada je stradala 21 žena. Ali niko sa ushićenjem ne govori o tim brojevima – navodi Macura.

Kako kaže, ti podaci pokazuju da mehanizmi zaštite daju rezultate, ali i da je neophodno nastaviti rad na prevenciji.

Nasilje u porodici – često nevidljivo

Posebno zabrinjava podatak o strukturi počinilaca.

– Dve trećine žena koje su ubijene nisu stradale od partnera, već od strane svoje dece. Najčešće su to žene starije od 60 godina – ukazuje Macura.

Ističe da se o ovom obliku nasilja retko govori, kao i da je roditelje često sramota da prijave sopstvenu decu.

Okruženje zna, ali ne reaguje

Jedan od ključnih problema je izostanak reakcije okruženja.

– Često se posle tragedija ispostavi da je neko iz okruženja znao da se nasilje dešava: čuli su se sukobi, postojale su tenzije, ali niko nije reagovao – kaže Macura.

Podseća da svaki građanin ima obavezu da prijavi nasilje.

– Ljudi će pozvati komunalnu miliciju zbog buke, ali retko prijavljuju nasilje, iako mu svedoče – dodaje.

Kada se pali “crveni alarm”

Na nasilje, kako ističe, ukazuju brojni rani signali.

– Nasilje ne počinje odjednom. Prethode mu psihološko i ekonomsko nasilje i to su crvene zastavice koje moramo da prepoznamo – objašnjava Macura.

Govoreći o sistemu zaštite, Macura kaže da mehanizmi postoje, ali da su ljudi najslabija karika.

Najslabija karika su uvek ljudi – oni koji ne žele ili ne mogu da rade svoj posao, ali i oni koji nemaju dovoljno znanja i kapaciteta, navodi Macura.

Ističe da je neophodno dodatno obučavati zaposlene u institucijama i bolje informisati građane o dostupnoj pomoći, poput sigurnih kuća i usluga centara za socijalni rad.

Potrebne oštrije kazne i više prevencije

Macura naglašava da se radi na izmenama zakona i jačanju kaznene politike.

Potrebno je pooštriti kazne i ubrzati sudske procese, ali je najvažnije da se bavimo prevencijom i da ohrabrimo žene da prijavljuju nasilje, ističe.

Cilj je, dodaje, da se poveća broj prijava, a smanji broj tragičnih ishoda.

– Ja se nadam da ćemo se sledeće godine istom ovom prilikom naći i razgovarati o tome kako se povećao broj prijava nasilja, a smanjio broj ubijenih žena – rekla je Macura.

Žene protiv nasilja: U 2026. šest femicida

Žene protiv nasilja takođe su ukazale na značaj današnjeg datuma, naglasivši da su u 2026. godini, do 18. maja, evidentirale šest femicida i podsetile na broj SOS telefona na koji se može prijaviti nasilje: