NOVOSAĐANI: U Srbiji ni fakultetska diploma ne garantuje sigurnost

Kao i većina mladih ljudi, i on sanja o pristojnom i dobro plaćenom poslu. Suočen s teškom ekonomskom situacijom u državi, ipak se ne predaje. Umesto da sedi besposlen, naš današnji sagovornik prihvata različite poslove i stalno se usavršava.

Nikola Živojnović rođen je u Novom Sadu 1991. godine. Po struci je mašinski tehničar za kompjutersko konstruisanje. Nije oženjen i živi s roditeljima.

- Do sada nisam radio u struci, ali sam se oprobao u različitim poslovima. Tokom srednje škole, prvi posao mi je bio u autoperionici, u kojoj sam zarađivao za džeparac. Nakon diplomiranja radio sam kao pratnja vozaču koji je prevozio plinske boce. To je bio fizički posao, ali bio sam prijavljen devet meseci. Posle toga sam upisao Poljoprivredni fakultet, ali sam odustao nakon godinu dana. Slobodno vreme uvek koristim da radim na sebi i da se usavršavam – priča Nikola.

Tako je sagovoronik portala mojnovisad.com preko Nacionalne službe za zapošljavanje završio obuku za šankera.

- Učili smo o vrstama pića, kako koje piće nastaje, kako se prave kokteli, koje vrste kafa postoje. Naučio sam od čega se sastoji inventar šanka. Bilo je interesantno. Radio sam u nekoliko novosadskih ugostiteljskih objekata, uglavnom kao šanker, ali ponekad i kao konobar. Dešavalo se da sam obavljao i dva posla. Nakon noćne smene kao portir, odlazio sam kući da spavam nekoliko sati, a posle bih išao na posao u restoran. Nažalost, to su sve privremeni angažmani. Uglavnom radim za dnevnicu, plus dobijam procenat od pazara u mojoj smeni – objašnjava Nikola.

Kad je nezaposlen, mladi Novosađanin često pohađa različite kurseve, pa je tako usavršio i znanje engleskog jezika.

- Kada tražim posao pratim oglase i čim vidim nešto što mi odgovara odmah pošaljem CV. Jedno vreme sam radio kao vozač kombija. Trenutno radim u jednoj sportskoj kladionici gde kucam tikete. Tamo još prolazim obuku pa ću uskoro dobiti i nova zaduženja – priča Živojnović.

Nikola već četiri godine trenira aikido i stigao je do plavog pojasa. Sportom se bavi rekreativno. Većina njegovih drugara upisala je fakultet, ali ovaj mladić smatra da ni fakultetska diploma ne garantuje sigurnost u današnjem svetu.

- Dok sam radio u šanku sretao sam mnoge kolege koji su barmenisali, a bili su visoko obrazovani. Ne volim da menjam poslove. Želeo bih neko normalno radno mesto i radno vreme, kao i redovnu i dobru platu. Voleo bih da se skrasim. Nažalost, situacija u društvu je teška i moraš svašta da radiš da bi preživeo. Nedavno sam konkurisao za posao na kruzeru, ali još čekam da mi se jave. Ali da spakujem stvari i da odem za inostranstvo tek tako, to ne bih mogao – kaže Nikola.

Ovaj dvadesetpetogodišnjak nije siguran da li postoji perspektiva za mlade u Srbiji. Smatra da to zavisi i od pojedinca i njegovih očekivanja.

- Trenutno je ekonomska situacija u našoj državi loša i pitanje je kada će biti bolja. Iskreno, ne znam koji je razlog, ali prilično sam ravnodušan kada razmišljam o tome – završava Nikola Živojnović.