Ukoliko želite da upoznate Novi Sad, dovoljno je da jedno jutro prošetate Najlonom. Ovde ćete čuti sve dijalekte, videćete sve generacije, ali i razne navike ljudi. Najlon je mesto gde se u jednoj kesi može naći košulja iz Beča, igračka iz Kine i knjiga štampana u Beogradu, Sarajevu ili Zagrebu pre pola veka. Od ranog jutra, dok se tek naziru prvi zraci sunca ova pijaca oživi, jer se automobili i kombiji već parkiraju sa strane, tezge se postavljaju, roba se slaže na zemlju, a prodavci sa spretnošću raspoređuju stvari, od polovne garderobe i obuće, preko polovnih knjiga, starih i prašnjavih sudova, do igračaka, nakita, pa sve do tehničke robe i ukrasnih sitnica koje retko gde drugde možete naći.

Jedan deo pijace zauzimaju tezge prepune garderobe, a baš tu možete da pronađete sve od farki koje su nekada krasile izloge poznatih brendova, do zimskih jakni i letnjih haljina koje čekaju nove vlasnice, pa čak i venčanice koje kao da kriju priče prošlih svadbenih veselja.

Cene su simbolične – za nekoliko stotina dinara možete izaći sa punim kesama.

Oko sedam sati, pijaca već vrvi od znatiželjnih kupaca, a prodavcni kako bi provukli ljude, deru se iz sveg glasa: „Akcija“, „Sve po stooo“ i ono čuveno i neizostavno „Biraj, biraaaj“. A cene su zaista u odnosu na prodavnice, više nego „smešne“, jer za krpice treba izdvojiti od 100 do 300 dinara, nove patike su 2.500, umetničke slike su od 1.500 do 10.000 dinara. Šerpe, lonci i poklopci mogu da se kupe po ceni od 200 dinara, pa naviše.

– Kupila sam originalnu kožnu jaknu za 1.500 dinara, u radnji bi bila bar 20.000. Dolazim svaki petak, jer nikad ne znaš kakav te dragulj čeka – priča Jelena koja Najlon naziva svojim „modnim lovištem“.

Mirisi hrane – od pljeskavice do pogačica sa čvarcima

Teško je proći Najlonom a da vas ne privuku mirisi sa kioska i štandova s hranom. Tu su dobro poznate pljeske koje se peku na licu mesta, servirane u somunu, sa lukom, ljutom paprikom i ostalim prilozima. Cena je od 450-500 dinara, znači skuplje od komada garderobe. Doduše, ima tu na meniju i škembića, pice, piletine…

– Ma nema vikenda bez pljeskavice na Najlonu. Ovde ona poprima poseban šmek, valjda zbog atmosfere i ljudi. Nije kao kad jedeš u restoranu, ovo je prava pijaca, sve na brzinu i s nogu – kaže Dejan.

Tu su i domaće poslastice, pogačice sa čvarcima, uvek tople, koje ljudi kupuju „usput“, često ih odmah zagrizu i pojedu dok obilaze tezge.

– Svratim samo zbog ovih pogačica. Ako zakasnim, nestanu za tren oka – kaže starija Novosađanka dodajući da joj je Najlon mesto gde uvek sretne nekog poznatog i malo proćaska.

Igračke i predmeti iz detinjstva

Jedna od posebnih čari Najlona jesu tezge s igračkama. Plastika u svim bojama, lutke koje su možda pre 20 godina bile hit u lokalnim prodavnicama, autići na baterije koji su nekada vozili mališane kroz dvorišta. Tu ćete pronaći i društvene igre iz nekih prošlih vremena „Ne ljuti se čoveče“ sa izbledelim figuricama, stare kasetofone i CD plejere, pa čak i video igre koje su nekada bile san svakog osnovca.

– Vidite ovaj kamiončić? Imao sam isti kad sam bio dete. Kupio sam ga ponovo, čisto zbog sećanja. Vratio me 40 godina unazad – priča Dragan koji je na Najlon došao sa unukom.

Fotografije, knjige i uspomene

Poseban deo pijace zauzimaju tezge s knjigama i starim fotografijama. Polovne knjige, od školskih udžbenika i beletristike do retkih izdanja koje je davno progutalo vreme stoje poređane u kutijama.

Neretko se tu mogu naći i porodični albumi koje je neko doneo, fotografije nepoznatih lica iz davnih pedesetih, vojničke slike ili razglednice iz vremena Jugoslavije.

Kupci i prodavci – posebna energija

Najlon nije Najlon bez svojih ljudi. Prodavci su posebna galerija karaktera od starijih baka i deka koji donesu robu iz podruma i tavana, do mladih koji preprodaju garderobu kupljenu na veliko.

– Dve decenije sam ovde. Najlon mi je kao druga kuća. Nekad prodam mnogo, nekad ništa, ali važno je da ima ljudi, da se priča i druži – kaže Zoran.

Kupci su jednako šaroliki od tinejdžera i mladih porodica, preko nostalgičara i kolekcionara, do starijih sugrađana koji traže praktične i jeftine stvari. Svako na Najlonu pronađe nešto za sebe i zato je ova pijaca uvek puna bez obzira na to koje je godišnje doba.

Zašto ljudi vole Najlon?

Možda zbog cena, možda zbog atmosfere, možda zbog mogućnosti da se otkrije nešto retko i neobično… Ono što je sigurno jeste da Najlon ima dušu. To je više od trgovine, to je susret ljudi, razmena priča i jedan od onih gradskih rituala koji se prenose s kolena na koleno. Za neke je Najlon vikend avantura, za druge spas uštede u kućnom budžetu, a za treće podsećanje na prošla vremena kada se sve kupovalo i prodavalo na tezgama, kada se trgovalo rukama i osmehom, a ne klikovima po internetu.

Najlon kao hronika grada

Najlon je zapravo, ogledalo grada, šareno, glasno, toplo i puno kontrasta.  I zato, dok Novi Sad raste i menja se, Najlon ostaje veran sebi. On ne mari za trendove i glamur, njegova snaga je u jednostavnosti, u ljudima koji se tu okupljaju i u uspomenama koje se kriju među tezgama.

Tekst i fotografije: Ljiljana Natošević Milovanović