Najviše dečijih brakova u Srbiji registrovano u Novom Sadu

Od svih centara za socijalni rad u Srbiji koji su podneli izveštaje o deci žrtvama dečijih brakova, novosadski je prijavio najviše takvih slučajeva.

Kako se navodi u izveštaju koji je objavio Republički zavod za socijalnu zaštitu u 2023. godini, 47 centara za socijalni rad (27,6 odsto) imali su na svojoj evidenciji decu žrtve dečijeg braka. Najviše slučajeva prijavio je Centar u Novom Sadu.

CSR u Novom Sadu registrovao je 49 štićenika, žrtava dečjeg braka. Kod ostalih, sem u Staroj Pazovi i Leskovcu, taj broj je jednocifren, piše portal 021.rs.

U izveštaju se napominje da Centar za socijalni rad Novi Bečej nije dostavio podatke niti za jedno dete, što se ocenjuje kao zabrinjavajuće, imajući u vidu broj Roma koji živi na toj teritoriji i posebno što na tom području deluju organizacije civilnog društva koje tvrde suprotno.

Slična je situacija i u Beogradu, gde su samo tri odeljenja prijavila slučajeve.

Podaci Republičkog zavoda za socijalnu zaštitu pokazuju da je ukupno prošle godine identifikovano 182 dece koji su bili žrtve dečjeg braka, a da je u više od 93 odsto slučajeva reč o devojčicama.

U izveštaju se ističe da znatno veći broj devojčica žrtava ukazuje jasno da se radi o rodno zasnovanom vidu nasilja.

Podaci o nacionalnoj pripadnosti ukazuju da dečiji brak postoji u mnogim zajednicama na teritoriji Srbije, ali da je najrasprostranjeniji među decom romske nacionalnosti.

Među identifikovanom decom dominira uzrast od 16 i 17 godina, ali nije zanemarljiv ni procenat od 25 odsto dece mlađe od 16 godina. Sva deca ovog uzrasta su devojčice.

– U ovoj grupaciji dece u posebnom fokusu treba da budu zdravstveni rizici koje nosi rano stupanje u intimne odnose, a pre svega trudnoće koje idu uz dečije brakove – navodi se u izveštaju.

Od ukupnog broja dece žrtava dečijeg braka, samo 13,2 odsto bilo je bez roditeljskog staranja, dok ostali imaju jednog ili oba roditelja.

– S obzirom na to da je u posmatranom petogodišnjem periodu, udeo dece pod roditeljskim staranjem kontinuirano visok, jasno je da su roditelji odgovorni za sklapanje dečijeg braka, odnosno da podstiču, podržavaju ili, u najmanju ruku, imaju pozitivan stav u odnosu na ovu pojavu – piše u izveštaju.

Zato se preporučuje savetodavni rad sa roditeljima, ali i primena mera porodično-pravne zaštite, piše 021.rs.

Obrazovni status dece žrtava je uglavnom završeno osnovnoškolsko obrazovanje, ali 15 identifikovanih žrtava nije pohađalo osnovnu školu, dok dva deteta nikad nisu bila uključena u obrazovni proces.

Posmatrano u petogodišnjem periodu, dobija se još nepovoljnija slika obrazovnog statusa romske dece, pa je prosečan udeo romske dece koja ne pohađaju osnovnu školu u ukupnom broju dece koja ne pohađaju osnovnu školu 82,5 odsto. Prosečan udeo romske dece koja nikada nisu išla u školu u ukupnom broju dece koja nikada nisu išla u škollu je 66,7 odsto.

– Neintegrisanost porodice u lokalnu zajednicu, život u izolovanim i neuslovnim naseljima, su veoma značajni faktori za pojavu i održavanje dečijeg braka, a posebno pogađaju romsku decu koja žive u ovakvim naseljima – naglašeno je u izveštaju.

Međutim, podaci za 2023 godinu ukazuju da samo 22 deteta koja su bila žrtve dečijih brakova potiču iz porodica koje su živele u podstandardnim naseljima.

Ostatak teksta možete pročitati na portalu 021.rs.