Nemački brod “Antonija” koji je plovio iz Austrije ka Smederevu, udario je u stub mosta kod Bačke Palanke, a barža sa oko 1.000 tona veštačkog azotnog đubriva koju je prevozio potonula. Za sada ne moramo da strahujemo, ni kada je u pitanju kvalitet vode, niti kada je reč o vodosnabdevanju građana, rekao je profesor Tehnološko-metalurškog fakulteta Dragan Povrenović.

Prve analize uzoraka vode reke Dunav, nakon potonuća barže “Lola – 5” koja je prevozila azotno đubrivo, pokazala je da nema promena organoleptičkih osobina vode reke (boja, miris i vidljive otpadne materije), odnosno da su parametri u okvirima I i II klase kvaliteta površinskih voda, saopštilo je Ministarstvo zaštite životne sredine.

Profesor Tehnološko-metalurškog fakulteta Dragan Povrenović kaže za RTS da tek treba da se utvrdi o kom đubrivu je tačno reč.

– Ukoliko je prevožena urea, doći će do reakcije i oslobađanja amonijak-joda. Ako je roba bila zatvorena pri kontaktu sa vodom, taj proces biće dugotrajan, odnosno, ako je đubrivo bilo u džakovima – to će dugo ostati u takvom stanju – rekao je Povrenović.

Profesor kaže da bi 460 tona azota u kontaktu sa vodom podiglo koncentraciju azota za 2,9 miligrama po litru i ta promena bi se pomerila napred, ali bi i dalje bila neznatna.

– Naša je sreća što imamo reke kao što su Dunav i Sava, koje imaju veliki vodotok i koje imaju proces samoprećišćavanja. Samo azotno džubrivo nije toliko opasno kao što bi moglo da bude sa nekim drugim materijalima. Siguran sam da u ovom trenutku ne moramo previše da strahujemo, ni kada je u pitanju kvalitet vode, niti kada je reč o vodosnabdevanju građana – naglasio je Povrenović.

Profesor Tehnološko-metalurškog fakulteta ističe da do zagađenja voda dolazi kada azot i fosfor izbacimo u vodu, dok bakterije smanjuju količinu kiseonika u vodi. To, kako kaže, stvara “mrtvu reku” i može da dovede do uginuća ribe.

Oglasilo se  saopštenjem na društvenim mrežama i JKP “Vodovod i kanalizacija” Novi Sad da je sistem vodosnabdevanja u gradu bezbedan.  

– Ovo javno preduzeće do korisnika distribuira prerađenu podzemnu, sirovu vodu. Podzemne vode koje dolaze u reni bunare prolaze prirodnu filtraciju, kao i u Fabrici vode savremeni proces prerade (peščana filtracija, ozonizacija, filtracija na granulisanom aktivnom uglju i dezinfekcija). To je garancija da je sistem vodosnabdevanja u gradu bezbedan. Incident sa 1.000 tona veštačkog đubriva imaće uticaj na površinsku vodu (Dunav), dok će uticaj na podzemne vode biti znatno manji. U svakom slučaju svakodnevno se prate parametri sirove podzemne vode i naši korisnici nemaju razloga za brigu – stoji u saoštenju.