Predstavljamo vam novi, tek otvoreni salaš nadomak grada. Izdvojen od gradske vreve, sa sadržajem koji pruža sve što je potrebno za relaksaciju cele porodice i bogatom gastronomskom ponudom. Izdvojeni, romantični svet koji asocira na davna vremena, kada je sve teklo sporije i, što bi Vojvođani rekli, “bez sikiracije”.

Na Starom kaćkom putu, na broju 88, nalazi se Vojvođanski salaš, udaljen svega 10 kilometara od Novog Sada, brižljivo pripreman godinu dana od strane trojice mladih Novosađana: Marka, Vlade i Bobana, prošlog vikenda je otvorio svoje kapije za sve one koji žele beg od grada, saobraćaja, gužve i stresa.

Posetili smo ovaj restoran sa prostranim dvorištem, lepim i sadržajnim igralištem za decu i mnoštvom ukrasnih detalja koji dobro predstavljaju Vojvodinu u malom. Iz grada smo stigli za samo desetak minuta vožnje i, već sa prvim pogledom bačenim preko tarabe, pretpostavili da će ovo mesto postati omiljeno Novosađanima.

Za jednim od drvenih stolova prekrivenim crveno-belim karo stolnjacima, u hladu mladog drveta, porazgovarali smo sa Markom Milutinovićem i saznali kako je došlo do realizacije najmlađeg salaša u blizini Novog Sada.

– Nas trojica smo radili u čuvenom lokalu “The pub”, Boban kao šanker, a Vlada i ja kao konobari. Kada je kafić srušen, poželeli smo da otvorimo nešto naše, a znali smo da ljudi “beže” iz grada. Pre dve godine sam preko jednog drugara došao na ovaj salaš i u više navrata pregovarao sa vlasnicima oko izdavanja. Čim sam video to mesto, pomislio sam da će biti savršeno, jer je idealna lokacija, na čistini, bez kuća okolo. Pošto je već bilo u planu da se pravi nadvožnjak preko autoputa, imao sam viziju da će to biti najbliži salaš Novom Sadu – kaže Marko za portal Moj Novi Sad.

Kada su konačno kuću i dvorište uzeli u zakup, sve je bilo obraslo u korov. Za godinu dana koliko su radili na uređenju, sredili su, kako baštu, tako i unutrašnjost: sami su sadili, kopali, brusili, šmirglali, farbali… Sve je uređeno u vojvođanskom etno stilu, pa je Marko doneo i stari kredenac koji je pripadao njegovom dedi. Dvorište krase detalji kao što su karuce, plast sena, ukrasna fontana, mostić, staro oruđe i posuđe… Posebna pažnja posvećena je dečijem igralištu.

– Tu su klackalica, ljuljaška, trambolina, tobogani, pentralice, deo sa peskom, a u planu su i golići za fudbal. Svaki delić dvorišta je ograđen, kako deca ne bi mogla da izađu napolje, da bi roditelji na miru uživali dok se mališani igraju. Uskoro ćemo ubaciti i neke životinjice, kao što su poni, koke i slično – opisuje Milutinović. 

Unutra je na raspolaganju 55, a u bašti 120 sedećih mesta. S obzirom na to da je već prvog dana novi salaš posetilo puno ljudi, bilo bi dobro unapred rezervisati sto. Što se menija tiče, pored uobičajenih jela, kao što su domaća supa, čorbe, gulaš, prebranac, roštilj i slično, naš sagovornik neke delikatese ipak ističe.

– Specijalitet kuće je vojvođanska punjena vešalica u maramici, rolovana i punjena pančetom i kačkavaljem, a preporučujem i gurmansku pljeskavicu, juneće obraze, rolovane teleće paketiće u sosu od kajmaka i začinskog bilja i svinjske medaljone. Što se ribe tiče, ona se servira otkoštena, a posebno bih istakao pastrmku punjenu kajmakom, bez kostiju, tako da može da se jede viljuškom i nožem – navodi jedan od zakupaca.

U restoranu se služe i autentična vojvođanska jela, kao što su vojvođanske plate ili nasuvo sa krompirom, ali i pihtije, punjene pohovane paprike sa suvim vratom i kačkavaljem, grilovani sir ili pečeni pilav sa piletinom, a u planu je i pečenjara. Kako saznajemo, za pripremu hrane su zaduženi momci koji su iskusni kuvari.

Kako pravila prave vojvođanske trpeze nalažu, nakon dobrog jela, valja se i zasladiti, stoga se ovde pripremaju odlični salašarski slatkiši: štrudla s makom, pita sa borovnicama, salašarski kolač, rezanci sa makom, gomboce sa pekmezom od šljiva…

– Vinska karta nam je vrlo bogata, imamo odličnu domaću voćnu rakiju iz podruma “Stanković”, koja se zove “Dedina rakija” i vrlo kvalitetna domaća vina iz karlovačke vinarije “Petrović”. Moja preporuka je i vino “Bella novela” iz vinarije “Erdevik” – ističe Marko.

Čim to bude omogućeno, uz ručak na ovom salašu sviraće i tamburaši, kako bi upotpunili atmosferu laganim i neopterećujućim zvukom ovog instrumenta. Ipak, neće moći da se zakupi ceo salaš, već su proslave kao što su svadbe, krštenja ili rođendani moguće u jednom delu objekta, kako bi restoran uvek bio na raspolaganju i ostalim gostima.

– Opredelili smo se za neku mirniju priču, da ljudi koji dođu ovde zaista uživaju, a sve brige ostave u gradu i odmore sa porodicom ili društvom. U nekoj budućnosti planiramo i postavljanje dva, tri bungalova, kako bismo ponudili i prenoćište – poručuje ovaj naš sugrađanin.

Kako se već sada čini, za novi salaš do kog se začas stiže brzo će se pročuti, te ozbiljno pretenduje da postane jedno od dražih utočište svima koji su željni mira, relaksacije, ukusne hrane i vrhunske “kapljice”. A, takvih kutaka nikada nije naodmet.