Iako ne potiče iz muzičke porodice, još kao dete pokazao je vanredni talenat za bavljenje ovom vrstom umetnosti. Neverovatan osećaj za tonove, ali i bogato znanje, koje stalno nadograđuje, doprineli su da danas, sa 17 godina, postane jedan od najperspektivnijih mladih instrumentalista u našem gradu.

Bogdan Gudelj rođen je 2008. godine u Novom Sadu, gde je završio nižu muzičku školu, a sada je maturant Srednje muzičke škole “Isidor Bajić”. Violončelo je otkrio i odabrao sa nepune četiri godine, a sada donosi prve nagrade sa svih takmičenja. Proletos je Novosađanima priredio celovečernji koncert, a, po svemu sudeći, za njegovo ime će se tek čuti. Ume da svira još nekoliko instrumenata, a nije mu strano ni da izvede džez. Takođe, uspešno “pliva” i kompozitorskim vodama.

– Moji roditelji, iako po edukaciji nisu muzičari, konstantno su mi puštali klasičnu muziku kad sam bio mali. Tata poznaje baš širok spektar muzike, upoznao me je i sa Bitlsima, Stonsima… Često smo slušali simfonijski orkestar, pa me je u jednom momentu pitao da li želim da sviram neki instrument. Svi su mi bili interesantni, ali je čelo presudilo, jer je “kao violina, samo veće”. Nekako sam bio siguran da je to to. Uz to, ovaj instrument je najbliži ljudskom glasu, a možeš i da ga zagrliš – kaže Bogdan za portal Moj Novi Sad.

Prvi nastavnik muzike bio mu je Nemac Kristof Jan, koji je danas prvo violončelo Beogradske filharmonije, a tada je bio vođa grupe violončela u orkestru Srpskog narodnog pozorišta. Nakon dve godine privatrnih časova kod njega, Bogdan je savladao osnove sviranja ovog zahtevnog instrumenta.

– Sećam se da mi je Kristof objašnjavao razliku između tonaliteta i rekao mi da je DUR srećan, a MOL tužan, na šta sam počeo da plačem – priseća mladi Novosađanin, sada sa osmehom.

Nakon toga, kao predškolac je počeo da pohađa Muzičku školu, kod profesorice Judit Niderholcer Josifofske, u čijoj klasi je i danas. Pamti da je kao dete bio izuzetno radoznao, želeo je da dodirne instrumente i stalno postavljao mnoštvo pitanja.

Profesorica Judit Niderholcer Josifofska o Bogdanu Gudelju:

– Sa Bogdanom sarađujem već 11 godina. Kod mene je došao sa predznanjem i velikom ljubavlju prema muzici. Ono što mi je na početku bilo fascinantno je što on ne potiče iz muzičke porodice, ali je imao apsolutni sluh. Neverovatno je baratao tonalitetima i ni danas ne znam odakle mu to umeće, to mora biti prirodni talenat. Bio je jako zainteresovan da upozna svaki instrument i smatram da bi svaki odlično i svirao. Uverena sam da bi mogao da bude i sjajan dirigent, baš zbog tog svog dara, ali i jako dobar muzikolog, jer je pun znanja, i naslušan i načitan. Sva je prilika da imamo jednog budućeg svetski poznatog muzičara – konstatuje Bogdanova profesorica.

Još kao mali je voleo da nastupa pred publikom i nije imao tremu. Naprotiv, umeo je da zuri u prisutne goste i da sve proučava, što mu nikada nije ometalo koncentraciju.

Nakon završene osnovne muzičke škole, nastavio je i srednju, a sve vreme je godinu dana mlađi od ostalih đaka u svom odeljenju. Plan mu je da sledeće godine upiše Fakultet muzičke umetnosti u Beogradu.

Učestvovao je na oko 20 takmičenja u zemlji, odakle je doneo sve prve i jednu drugu nagradu. Ipak, kaže da nije ljubitelj takmičenja i u tom kontekstu citira mađarskog kompozitora Belu Bartoka, koji je govorio “Takmičenja su za konje, a ne za umetnike”.

– Mnogo radije bih pripremio dva solistička koncerta u toku školske godine, nego išao na takmičenja gde nas upoređuju jedne sa drugima. No, ove godine ću ići na bar dva – opisuje talentovani violončelista.

Kao svoj najveći uspeh, na koji je i najponosniji, ističe celovečernji solistički koncert, koji je 20. juna ove godine održao u Sali Beklijevih, u svojoj školi. Tada je izveo dela Baha, Vebera, Kasada, Pastoriusa i Čajkovskog. U nekom momentu, odložio je violončelo i uzeo bas gitaru, na kojoj je takođe izveo jednu numeru.

Pored bas gitare, koju je savladao sam, i to baš dobro, ume amaterski da svira i gitaru, ukulele i mandolinu.

– Sebe najviše vidim kao violončelistu, mada bih voleo da budem i dirigent i kompozitor u međuvremenu. Želja mi je da obiđem ceo svet – naglašava naš sagovornik.

Da mu stvaranje muzike ide i kroz sviranje i kroz komponovanje, dokazuju i njegova dela.

– Imam i svojih kompozicija, sad upravo pišem treću. Prvu sam iskomponovao krajem prvog razreda srednje škole i ona se zove “Pesma bez struna“, svira se na violončelu, ali prstima, kao gitara. Nju sam izveo na koncertu klase pre dve godine i tad sam dobio najveći aplauz – objašnjava Gudelj.

Pominje da vodi bogat socijalni život, što je retkost među muzičarima, ali se većina njegovih druženja ipak bazira na razgovorima o muzici. Ranoranilac je, pa mu noćni izlasci ne prijaju, jer mu remete disciplinu koju je uveo u svoju svakodnevicu. Već dve godine redovno ide u teretanu, što mu je pogotovo značajno zbog ramena koja su violončelistima uglavnom opterećena i u nejednakom položaju.

Mladi Novosađanin, čim sazna da je nastala neka nova kompozicija iz domena klasične, ali i neke druge vrste muzike koju smatra kvalitetnom, žuri da je što pre čuje i upozna. Neprestano je željan novih znanja i stvaranja, pa nema sumnje da mu najveći uspesi – tek predstoje.