Nije ostvarila želju da postane akademski umetnik, ali to je nije obeshrabrilo. Iskoristila je talenat za dizajniranje odeće i tako spojila likovnu i primenjenu umetnost.

Novosađanka Nataša Jovičić završila je Srednju hemijsku školu. Nakon nekoliko neuspešnih pokušaja da upiše Akademiju umetnosti okrenula se stvaranju unikatne ženske odeće. Posle nekoliko godina postala je jedna od popularnijih dizajnera odeće u Novom Sadu, koja aktivno koristi internet za promociju svojih kreacija. Udata je i majka je dvoje dece.

– Oduvek sam volela umetnost, verovatno sam povukla talenat na porodicu, jer su i deda i otac bili slikari i muzičari. Bavila sam se i vajarstvom i slikanjem. Bila sam tužna kada nisam uspela da nastavim školovanje na akademiji. Upisala sam kurs za tkalje u Ateljeu 61 i počela da se bavim tkanjem. Ubrzo mi je tata kupio mašinu za šivenje i sa 25 godina počinjem da šijem – počinje priču Nataša i nastavlja: – Od starih maminih i bakinih haljina pravila sam novu unikatnu odeću i to su bili moji prvi koraci u dizajniranju. Bila sam kreativna i uskoro sam počela da prodajem ono što sam napravila. Tada sam shvatila da to može biti nešto mnogo ozbiljnije. Posle sam kupila industrijsku šivaću mašinu i počela da šijem šarene helanke koje su bile tražene. Napravila sam brend za svoje proizvode po imenu LUTKART i danas sam po tome prepoznatljiva – priča Nataša.

Sagovornica portala mojnovisad.com se odvažila i krenula dalje sa novim modnim proizvodima. Počela je da šije jednodelne pin up kupaće kostime sa dubokim gaćama.

– Osluškivala sam tržište i posvetila sam se ženama koje nisu želele previše da otkrivaju svoja tela. Neke su se tek bile porodile, ili su imale ožiljke od operacija, a neke jednostavno nisu želele da nose te oskudne bikinije. Međutim, taj pin up stoji dobro svima, čak i atraktivnijim devojkama – kaže Jovičićeva.

Mlada Novosađanka je u početku šila i prodavala odeću u svom stanu. Nakon nekoliko godina upoznala je buduću saradnicu Snežanu, koja je već dugo šila za dizajnere. Tada je LUTKART proširio asortiman.

– Pravili smo balon suknje, pa one sa žiponom, svečane haljine, sakoe, kapute, mantile i korsete. Ja šijem tunike, rolke i majice (asimetrične i standardne). Dizajnirala sam i nekoliko ogrlica. Naša odeća je postala prepoznatljiva u Novom Sadu po modelima, kombinacijama i izboru materijala. Zastupljeni smo na svim društvenim mrežama i imamo fejbuk profil LUTKART. Težim internet prodaji i tome da se što više širimo zahvaljujući svetskoj mreži. Organizovali smo i nekoliko revija, ali i modnih performansi. Tada angažujem devojke koje su glumice, balerine ili plesačice. Dakle žene koje nisu profesionalni modeli, ali su zgodne. Ne volim premršave manekenke. Klijenti su mi uglavnom žene iz Novog Sada. To su često umetnice, književnice, profesorice, žene od karijere i visokoobrazovane – iskrena je Nataša.

Tvrdi da može da živi od svog rada, ali da od početka ima podršku svoje porodice. Suprug joj dosta pomaže, a dve ćerkice su joj najveća inspiracija za dizajniranje.

– Strpljiva sam i radim polako, ali uporno. Zadovoljna sam dosadašnjim učinkom, jer sam sve postigla na pošten način, što je danas nažalost retkost – završava Nataša.

Tekst i fotografije: Aleksandar Jovanović