Putovanje vozom je, po teoriji, daleko udobniji vid putovanja od truckanja u autobusima. Možete da šetate, spavate, imate više prostora za noge, možete da odete u toalet. A i jeftinije je. Međutim, u našoj zemlji je često sve izokrenuto pa tako i ovaj najjeftiniji vid transporta često upravo najviše košta, jer kad vožnja na relaciji od Beograda do Novog Sada umesto obećanih 100 minuta potraje 150, shvatite da ste u nerviranju izgubili nekoliko godina svog života.

Iako su, u našoj zemlji, juna prošle godine novi “Štadlerovi” vozovi uključeni u redovan železnički saobraćaj, putnički vozovi, koji su stari i po 40 godina, i dalje prevoze putnike i čine putovanje vozom u ovoj zemlji, pravom avanturom.

Stari putnički vagoni su prljavi i spori, prozori su često toliko musavi i zamagljeni da se ništa ne može videti kroz njih. Pa čak i ako sve to zanemarite i odlučite da istrpite, jer je cena zaista povoljnija od autobuske, ostaje vam još da se pitate koliko li će ovaj put da kasni u polasku ili koliko li će sad dugo da traje putovanje. To se nikad ne zna, to je kao lutrija sa našim putničkim vozovima.

– Jednom mi se desilo da smo sve u roku stigli od Beograda do Karlovaca i kad smo se već svi obradovali i pomislili da smo ovog puta imali sreće, ostali smo zarobljeni nadomak Novog Sada više od pola sata. Jedan čovek je od muke u paramparčad iscepao novine koje je čitao – priča nam Novosađanin Ilija, koji studira u Beogradu.

Njegova devojka Miljana, koja ga često posećuje u Beogradu, dodaje da je u starim putničkim vozovima jako zagušljivo, naročito kada je napolju +30.

– U vozu je pakao. Ja sam mlada, ali većina starijih osoba ne može da izdrži vožnju, koja se često otegne u nedogled. Uvek je neki razlog čekanja: ili da prođe drugi voz, ili se desio neki kvar na pruzi ili, još gore, vozu… Kada pitam konduktera zašto smo stali, koliko ćemo čekati, šta se dešava, odgovori su neprecizni – kaže Miljana za mojnovisad.com.

Pored starih putničkih vozova, veliki problem su i naše pruge koje su zastarele pa usporavaju i one vozove koji bi mogli brzo da idu.

U železničku infrastrukturu se od prošle godine krenulo ulagati, prvenstveno kupovinom novih vozova čija prosečna brzina na našim prugama iznosi 120 km/h. Pala su i neka velika (stara) obećanja o “Brzim prugama Srbije”, ali kada će sve to biti realizovano nismo sigurni jer se malo šta od obećanog realizuje.

U LAŽI SU KRATKE NOGE: Kako je “Istinomer” istražio, u vreme predizborne kampanje premijer Vučić je tvrdio da je država isplatila avans za rekonstrukciju pruge od Stare Pazove do Novog Sada te da su radovi u toku. Međutim, samo su isplaćeni avansi za radove na četiri deonice u drugim delovima Srbije dok su radovi za rekonstrukciju pruge od Stare Pazove do Novog Sada najavljeni za jesen.

Za sad su ovo jedine “Brze pruge Srbije”.

Ako je putovanje vozom i dalje vaš izbor, naoružajte se strpljenjem, knjigom lii pričljivim prijateljima pa će i putovanje brže proći i ne zaboravite da se još jednom preračunate šta vam više vredi novac ili vaši živci.