Pesticidi su prisutni u voću i povrću koje svakodnevno konzumiramo, čak i nakon temeljitog pranja, a mnogi od njih mogu imati štetne posledice po zdravlje. Kako bi pomogla potrošačima da donose informisane odluke, neprofitna organizacija Environmental Working Group (EWG) svake godine objavljuje Vodič za kupce pesticida u proizvodima.

Ovaj vodič rangira namirnice u dve kategorije – “Čistih petnaest“, koje sadrže najmanje ostataka pesticida, i “Prljavih dvanaest”, sa najvišim nivoima zagađenja.

U najnovijem izveštaju posebno se ističe prisustvo takozvanih “večnih hemikalija” PFAS u pojedinim vrstama voća, prenosi Food & Wine.

Vodič zasnovan na hiljadama uzoraka

EWG objavljuje svoj vodič godišnje od 2004. godine. Izdanje za 2026. godinu zasnovano je na podacima Ministarstva poljoprivrede SAD (USDA), koje je testiralo 54.344 uzorka od 47 vrsta voća i povrća, piše Index.hr.

Svi proizvodi su oprani pod mlazom vode 15 do 20 sekundi pre testiranja, a nejestive kore, poput onih na avokadima i citrusima, su uklonjene. Uprkos ovoj pripremi, uzorci su i dalje sadržali ostatke 264 različita pesticida. Na osnovu ovih nalaza, EWG rangira hranu prema učestalosti i koncentraciji hemikalija, kao i prema njihovoj toksičnosti.

– Liste “Čistih petnaest” i “Prljavih dvanaest” nisu namenjene da obeshrabre ljude da jedu voće i povrće, već da im pomognu da bolje razumeju šta bi moglo biti u njihovoj hrani kako bi mogli da donose informisane odluke u prodavnici – objasnio je Varun Subramaniam, viši naučni analitičar EWG-a.

Poseban fokus na “večne hemikalije”

Jedan od najznačajnijih nalaza u ovogodišnjem izveštaju bio je otkrivanje PFAS pesticida. Konkretno, fludioksonil je pronađen u 14% svih uzoraka i u skoro 90% breskvi i šljiva. Dva dodatna PFAS pesticida, fluopiram i bifentrin, takođe su pronađena među 10 najčešće otkrivanih hemikalija.

– PFAS su klasa od više od 10.000 sintetičkih hemikalija poznatih kao ‘večne hemikalije’ zbog njihove ekstremne postojanosti u životnoj sredini – kaže Subramaniam.

Dodaje da, iako je potrebno više istraživanja, rane studije sugerišu da njihovi produkti razgradnje mogu predstavljati reproduktivne i razvojne rizike. Subramaniam takođe ističe zabrinutost zbog istovremene izloženosti više hemikalija, čiji kombinovani efekti mogu biti štetniji od bilo koje pojedinačne.

Kako smanjiti izloženost pesticidima

Subramaniam naglašava da koristi ishrane bogate voćem i povrćem nadmašuju rizike od izloženosti pesticidima.

– Suština je da ljudi treba da nastave da jedu puno proizvoda, bilo da su organski ili konvencionalno uzgajani – kaže on.

Da bi se smanjila izloženost, EWG preporučuje izbor organskih verzija sa liste “Prljavih dvanaest” kad god je to moguće. Takođe savetuje temeljno pranje sveg voća i povrća pod mlazom vode najmanje 20 sekundi pre jela, što može značajno smanjiti količinu ostataka.

“Čistih petnaest” za 2026. godinu

Skoro 60 procenata uzoraka sa liste “Čistih petnaest” nije imalo detektabilne ostatke pesticida. Ananas, kukuruz šećerac i avokado, koji su na vrhu liste, takođe imaju najnižu ukupnu toksičnost pesticida. Ovih 15 namirnica ima najniže nivoe ostataka pesticida: ananas, kukuruz šećerac, avokado, papaja, crni luk, grašak slatki, špargle, kupus, karfiol, lubenica, mango, banane, šargarepa, pečurke i kivi.

“Prljavih dvanaest” za 2026. godinu

Pesticidi su otkriveni u 96% uzoraka na listi “Prljavih dvanaest”. Pronađeno je ukupno 203 različita pesticida, a većina uzoraka je sadržala u proseku četiri ili više vrsta. PFAS pesticidi su pronađeni u 63% uzoraka na ovoj listi, dok je 90% krompira sadržalo hlorprofam, sredstvo protiv klijanja koje je zabranjeno u Evropskoj uniji. Ovih 12 vrsta voća i povrća proglašeno je najzagađenijim: spanać, kelj (uključujući raštan i slačicu), jagode, grožđe, nektarine, breskve, trešnje, jabuke, kupine, kruške, krompir i borovnice.