Viši sud u Novom Sadu odbio je žalbu Sanje Petrić i time potvrdio presudu u korist aktivista Dragane Arsić, Dušana Tomića, Petra Živanovića i Nikole Arežine.

Kako se navodi na Fejsbuk stranici Pokreta Odbranimo šume Fruške gore (OŠFG), ovom pravosnažnom presudom Sanja Petrić je obavezana da tuženima isplati sudske troškove u iznosu od 184.500 din.

Sanja Petrić, suvlasnica kompanije “Galens Invest” je tužila aktiviste za smetanje državine zbog prolaska preko njenih parcela 9. oktobra 2021. godine tokom protesta “Svi za šume-šume za sve”. Ove parcele su u zoni Nacionalnog parka i prvostepenom presudom u korist aktivista Osnovni sud se pozvao između ostalog i na pravo slobodnog kretanja građana zaštićenim područjem prirode, shodno Zakonu o zaštiti prirode i Zakonu o šumama, kao i na prava i slobodu izražavanja Ustavom garantovana, a takođe i pozivanjem na praksu Evropskog suda za ljudska prava.

Viši sud u NS je odbio žalbu Sanje Petrić sa osnovnim obrazloženjem da je tužilja Sanja Petrić izmenila tužbeni zahtev na samom kraju prvostepenog procesa, tj. u konačnom tužbenom zahtevu navođenjem parcele 4094 KO Rakovac, umesto prvobitnih parcela 2754/1 i 4093 KO Rakovac. Zbog ove promene tužbenog zahteva i Osnovni sud je mogao da odbaci tužbu jer je “promena tužbenog zahteva urađena 14 meseci nakon samog događaja i čina prolaska i sečenja katanca na kapiji”.

– U svom završnom stavu odbacivanja žalbe kao neosnovane, Viši sud smatra da su “bespredmetni navodi žalbe u kojima se pobija utvrđenje prvostepenog suda u pogledu činjenice da se predmetne parcele nalaze u zoni Nacionalnog parka, odnosno u režimu II stepena zaštite, kao i navodi žalbe kojima se osporava stav prvostepenog suda o protivpravnosti radnji tuženih, o granicama slobode izražavanja i drugo iz žalbe – prenose iz Pokreta OŠFG.

VS u zaključnoj rečenici navodi da “prvostepena presuda sadrži sve potrebne elemente za odlučivanje o njenoj zakonitosti i pravilnosti, da je ista jasna i obrazložena i da ne postoji bitna povreda parničnog postupka na koju se ukazuje žalbom”.

– Još jedna sudska pobeda aktivista uliva nadu da će zarobljeni lokalitet Kesten biti oslobođen tajkunskih žica, katanaca i ograda, ali za to mora da se dese promene u izvršnoj vlasti na svim nivoima, ali i u stručnoj instituciji zvanoj Pokrajinski zavod za zaštitu prirode. Prvi papir za tajkunsku uzurpaciju i devastaciju su oni izdali, umesto da budu prva brana – zaključuje se u saopštenju Pokreta.

Podsetimo, ovo je jedan od pet postupaka koje je bračni par Petrić pokrenuo protiv Arsić i drugih aktivista OŠFG, za istu protestnu šetnju.

Galens tužio ekološke aktiviste, traže oko dva miliona dinara i zatvor za Draganu Arsić

U septembru ove godine, Apelacioni sud u Novom Sadu odbio je žalbu Sanje Petrić i potvrdio prvostepenu presudu, kojom je odbijen njen tužbeni zahtev da joj Dragana Arsić isplati ukupno 800.000 dinara na ime nematerijalne štete za povredu časti i ugleda, za strah i duševne bolove i prava na imovinu.

Tri meseca ranije, u junu, Osnovni sud u Novom Sadu odbacio je tužbu Sanje Petrić protiv Dragane Arsić i Nikole Arežine za naknadu materijalne štete nastale na protestu na brdu Kesten te je prvostepenom odlukom naložio Sanji Petrić da tuženim aktivistima isplati troškove parničnog postupka u iznosu od 106.500 dinara.

U maju je, po žalbi Nebojše Petrića, Apelacioni sud preinačio prvostepenu odluku i naložio Dragani Arsić da mu plati 70.000 dinara jer ga je nazvala “tajkunom” i nanela “duševnu bol zbog povrede časti”, kao i troškove suđenja u iznosu od 83.300 dinara. Ovaj novac su u rekordnom roku skupili građani.

Zbog reči “tajkun”, Apelacioni sud preinačio presudu protiv aktivistkinje Dragane Arsić

Prethodno je, krajem novembra, Sanja Petrić povukla krivičnu tužbu kojom je traženo godinu dana zatvora za Arsić dok je krajem decembra sud odbio tužbeni zahtev Nebojše Petrića protiv Arsić.

Odbrana je sve vreme tvrdila da su u pitanju takozvane SLAPP tužbe (Strategic Lawsuit Against Public Participation) kojima je jedini cilj da se aktivisti zastraše.

Detaljnije o tužbama protiv ekoloških aktivista pročitajte OVDE.