Piše: Ljiljana Natošević Milovanović

U centru grada, preko puta Srpskog narodnog pozorišta, nalazi se poslastičarnica “City” u kojoj Novosađani od 1926. godine uživaju u velikom izboru poslastica. Pretpostavljamo da nema tog sugrađanina koji se ne seća kako su ga roditelji “varali” kao dete, upravo u ovoj kući kolača.

Njihov zimski sladoled, tzv. kornet, bio je i ostao idealna poslastica za svako dete, jer nije preterano hladan, pa mogu da ga ližu sasvim mali klinci, budući roditelji i dalje smatraju da od sladoleda može da zaboli grlo.

Ovde je jede i odličan kesten pire, a u ukusnim tortama, kolačima i žitu sva čula uživaju. Sladoled je priča za sebe, a među više sjajnih ukusa, nama je i dalje neprevaziđen spomenuti kornet. Sve njihove poslastice prave se po starim i proverenim receptima, pa ne treba da čudi zašto im je bašta uvek puna gostiju.

Poslastičarnica “City” je jedna od najpoznatijih “slaćkara” u gradu i jedna od retkih poslastičarskih radnji koja je s radom počela još u periodu između dva svetska rata.

Osnivač radnje je Ljubomir Parlać, koji ju je otvorio davne 1926. godine, nakon što je izučio poslastičarski zanat kod Jakoba Dornštetera.

Prva Parlaćeva poslastičarnica nalazila se u ulici Kralja Aleksandra 17, a od 1933. godine preseljena je u Jevrejsku 11, današnji Pozorišni trg 6.

Ova porodična poslastičarnica, uz koju su odrasle mnoge generacije Novosađana, nije prestala sa proizvodnjom torti i kolača ni tokom Drugog svetskog rata.

Poslastičar Parlać je za vreme rata nastavio da raduje svoje sugrađane poslasticama, a za materijal se dovijao na razne načine.

Materijal je, priča se, nabavljao na periferiji grada i u okolnim selima, pa su gosti i u tim teškim raznim vremenima uživali u krempitama, bundevari, štrudi s jabukama ili makom, ali i u ratnoj torti koja se sastojala od piškote namazane pekmezom.

I danas, na isti način, u ovoj poslastičarnici se uživa, a to ne treba da čudi, jer Parlaćeva unuka Vesna Ludoški, ljubomorno čuvaja tradicionalni izgled poslastičarnice, ali i kolača. Ipak, kako bi išla u korak sa vremenom, devedesetih godina prošlog veka lokal je renoviran, a unapređena je i tehnologija proizvodnje.