Zagađen vazduh godišnje odnese hiljade života, dovede do skoro 14.000 hospitalizacija i prouzrokuje višednevna pogoršanja astme kod dece u Srbiji – ovo su samo neki od podataka sadržani u Programu zaštite vazduha u Srbiji od 2022. do 2030. godine, dokumentu u kome se po prvi put na sveobuhvatan način mapira uticaj aerozagađenja.

U ovom dokumentu, koji je Ministarstvo zaštite životne sredine izradilo uz pomoć Evropske unije, analiziraju se posledice izloženosti  pre svega suspendovanim česticama (PM2.5), troposferskom ozonu (O3) i azot-dioksidu (NO2). Pored toga, daje se pregled različitih scenarija koji bi mogli da dovedu do smanjenja aerozagađenja i na koji način bi svaki od njih ublažio negativne posledice lošeg kvaliteta vazduha.

Iako je ovaj dokument izrađen još krajem prošle godine, Vlada ga još uvek nije usvojila, po svoj prilici zbog novčanih sredstava neophodnih za njegovu primenu, piše “Danas”. 

Koliki je obim problema najbolje govori podatak da je 2019. godine više od tri miliona građana Srbije živelo u područjima u kojima je vazduh prezagađen.

Koliko nas ubija vazduh?

Do sada su se pojavljivale različite procene o uticaju aerozagađenja na zdravlje građana. 

Često citiran podatak bio je da godišnje zbog lošeg vazduha u Srbiji umre oko 6.000 osoba, što je broj do koga je u svojoj analizi došla Svetska zdravstvena organizacija.

U dokumentu Program zaštite vazduha u Srbiji od 2022. do 2030. godine navodi se da zagađujuće materije dovode godišnje do oko 11.000 prevremenih smrti. Najpogubniji uticaj pri tome imaju PM2.5 čestice koje prema ovim procenama dovode do oko 10.000 izgubljenih života godišnje.

Ovaj broj odnosi se na hronični mortalitet, odnosno prevremene smrti do kojih dolazi usled dugotrajnog udisanja lošeg vazduha. U dokumentu se međutim pominje i akutni mortalitet – smrti do kojih dolazi u roku od nekoliko dana usled izlaganja zagađenom vazduhu. Procenjuje se da godišnje na ovaj način premine 461 osoba, napominje “Danas”.

Uz to još oko 14.000 ljudi godišnje završi u bolnici zbog respiratornih odnosno kardiovaskularnih tegoba nastalih usled zagađenog vazduha, pri čemu se ponovo najsitnije čestice pokazuju kao najopasnije. U analizi se procenjuje da širenje najsitnijih čestica dovede do 4.261 hospitalizacije godišnje zbog respiratornih tegoba i 5,144 hospitalizacije usled kardiovaskularnih tegoba.

Prof. dr Dragana Jovanović, pulmolog je istakla da su posebno ugrožena deca, što se konstatuje i u Programu zaštite vazduha u Srbiji od 2022. do 2030. godine.

Procenjuje se da se godišnje preko 22.000 novih slučajeva bronhitisa registruje među decom uzrasta od šest do 12 godine usled zagađenja, dok se među decom uzrasta od pet do 19 godina registruje pojava simptoma astme tokom ukupno  186.000 dana.

Šta bio moglo biti rešenje i zašto je ovaj Program zaboravljen, pročitajte na sajtu “Danasa”.