Digitalne tehnologije mogu usporiti razvoj psihičkih funkcija kod nekih mališana, ali kod drugih mogu podstaći napredak.

Kako i koliko će internet uticati na razvoj dece zavisi od više faktora – šta oni rade na računarskoj mreži, koliko često je koriste, provode li previše vremena krstareći virtuelnim svetom…

Veliku ulogu ima i nivo kognitivnog i razvoja dečjih digitalnih veština, a sve zavisi i od toga koliko roditelji ili staratelji učestvuju u aktivnostima mališana na internetu, pogoto vo kada je reč o mlađoj deci.

Problem je, smatra Dobrinka Kuzmanović, asistentkinja na departmanu za psihologiju, Fakulteta za medije i komunikacije, i istraživačica na Institutu za psihologiju, što su roditelji danas skloni da deci daju tablet ili mobilni telefon i na taj način oslobode sebi vreme za neke druge aktivnosti.

– Važno je da mame i tate, pogotovo mlađe dece, imaju uvid u sve što oni rade na internetu. Oni su ti koji treba da obave selekciju sadržaja, aktivno učestvuju i razgovaraju sa najmlađima o onome što gledaju na internetu. Jer, deca ne treba da budu pasivni primaoci informacija sa ekrana – naglašava Kuzmanović za “Politiku”.

Da su kompjuteri naša svakodnevica, ali i da decu treba naučiti da ih pravilno koriste, u početku za igru, kasnije i za obrazovanje, smatra doc. dr Milica Pejović Milovančević, dečji psihijatar.

– Tehnologija treba da služi pojedincu, a na odraslima je da najmlađe zaštite, obrazuju o pravilnom korišćenju, kontrolišu upotrebu do sazrevanja. Svedoci smo ipak da aktuelno mladi znaju mnogo više o kompjuterima i upotrebi interneta od njihovih roditelja ili nastavnika. Eto dobre prilike za poboljšanje odnosa. Dozvolite vašoj deci, učeni cima da vas nešto nauče – predlaže dr Pejović Milovančević.

Istraživanja pokazuju ono što je blisko našem svakodnevnom iskustvu: današnja mladež internet uglavnom koristi za zabavu i komunikaciju.

– Digitalne tehnologije mogu usporiti razvoj nekih psihičkih funkcija, ali i podstaći napredak drugih. Često se za današnje mlade, takozvane digitalne urođenike, kako ih na ziva američki tehnolog M. Prenski, kaže da su “multitasking generacije” jer mogu simultano da obavljaju više stvari, čitaju knjigu, četuju i slušaju muziku…

Opširnije o ovoj temi pročitajte ovde.