Interaktivna nastava koja izlazi iz okvira učionice, funkcionalno znanje koje može da se primeni u životu, rad u malim grupama i učenje kroz igru i eksperimentisanje, karakterišu način rada u Privatnoj osnovnoj školi „Tvrđava“ u Petrovaradinu, u Štrosmajerovoj 8.

Prema rečima vlasnice i direktorke Privatne osnovne škole „Tvrđava“ Dine Đilas deca bolje spoznaju i saznaju kada uče kroz igru i eksperimentisanje, nego kada im se lekcija samo ispriča.

– Najvažnije nam je da deca nauče da uče, nauče zašto da uče i kako da to znanje primene u životu i radu. Da istražuju, eksperimentišu i stiču znanja na zanimljive načine. Da kroz metode aktivne nastave budu kreatori nastave, a ne puki posmatrači i da sa osmehom dolaze u školu i odlaze iz škole – objašnjava Dina Đilas za portal mojnovisad.com.

Ideja za osnivanje privatne osnovne škole, došla je kao logičan nastavak trinaestogodišnjeg vođenja Privatne predškolske ustanove „Zemlja čuda“.

– Gledajući tu decu koja su izlazila iz našeg vrtića uvidela sam da njihov entuzijazam i želja za učenjem koje su stekli kod nas iz godine u godinu bledi i opada. Metode rada koje smo mi primenjivali u vrtiću, otvoreni sistem vaspitanja, mogao bi da se primeni i u školskom sistemu. To je ta interaktivna nastava koja izlazi van okvira učionice. Privatna osnovna škola „Tvrđava“ nudi deci funkcionalno znanje, a to je školsko znanje primenjivo u stvarnom životu. Naši udžbenici, plan i program i sistem našeg osnovnoškolskog obrazovanja malo pružaju deci. Ono što deca treba da imaju, a to je istraživanje i eksperimentisanje, to nije moguće u odeljenjima sa mnogo đaka. Deca kroz istraživanje i eksperimentisanje bolje saznaju i spoznaju, nego kada im se ispriča lekcija – navodi Dina Đilas.

Deca u školi „Tvrđava“ koriste savremena nastavna sredstva, a imaju i praktičnu i tematski povezanu nastavu. Upotpunjuju znanje i tako dobijaju celinu.

– Praktično to znači da ako na jednom predmetu uče o voću i povrću, a na drugom da sabiraju i oduzimaju, onda idu na pijacu, kupuju voće i povrće, a tako vežbaju i sabiranje i oduzimanje, jer računaju koliko im para treba i koliki će kusur dobiti. Lekcije iz više predmeta se tako povezuju u tematske celine. Ako na biologiji uče o biljnoj ćeliji, na nastavi likovnog slikaju biljnu ćeliju. Kada na časovima srpskog jezika rade bajke, na likovnom će ih oslikavati, a ako iz matematike rade geometrijska tela, na istoriji uče koji objekti su napravljeni u tim oblicima, kao što su piramide ili toranj u Pizi  – objašnjava Dina Đilas  princip rada u privatnoj školi.

U „Tvrđavi“ se prati plan i program Ministarstva prosvete, ali se nastava sprovodi na kreativan način.

– Deca pored redovne nastave, imaju i kreativno pisanje, pa uče haiku poeziju i repovanje stihova. Sekcije pravimo da budu drugačije. Imaju likovnu sekciju, uče šah, ali i domaćinstvo. Ovaj predmet vraćamo u život dece, jer smo postali društvo koje od dece očekuje intelekt i rad na tom polju, a zapostavlja se sposobnost svakodnevnog življenja. Zato učimo decu kako da održavaju higijenu u svom prostoru, prave zimnicu, pekmez i turšiju, sa voćem koje su kupili na pijaci i to  predstavlja to povezivanje gradiva. Uče da ušiju dugme, štrikaju, vezu, popravljaju, recikliraju, nameste krevet, slože svoju garderobu. Sve ono što im pored visokog nivoa inteligencije i dobrih ocena, treba za svakodnevni život – objašnjava Đilas.

U školi je zastupljen NTC sistem učenja. Deci se ne „serviraju“ gotova rešenja, nego se uče logičkom zaključivanju i razumevanju, koristeći asocijacije.

– Deca dobijaju izazov da lekciju sagledavaju kroz zagonetno pitanje. To je učenje putem asocijacija, gde dete stvara sistem razmišljanja i zaključivanja i učenja, praveći svoj sistem asocijacija, najčešće kroz slike i crteže. I pesmice uče crtanjem. Taj sistem rada se zove i „mapa uma“. Brže se uči, zanimljivije je, imaju utisak da se igraju, a samo znanje je dugotrajnije. Taj sistem učenja se primenjuje na sve – kaže vlasnica „Tvrđave“.

U privatnom obrazovanju, deca su ta koja imaju glavnu ulogu, a ne nastavnik ili učitelj. Dete je angažovano u svakoj fazi časa, a tako se najbolje uči.

– Imamo jezički klub iz potrebe za boljim znanjem stranih jezika i deca uče tri jezika. Od prvog razreda uče engleski i francuski, a od trećeg razreda i nemački jezik. Na časovima se igraju i zabavljaju na tim jezicima, jer je akcenat na upotrebi jezika, a ne na učenju po tradicionalnom školskom sistemu – objašnjava Đilas.

Nema domaćih zadataka

Škola je koncipirana kroz celodnevnu nastavu, od 8 do 16 časova. U tom periodu se održavaju časovi, radionice, odmor i jezički klub. Deca završe sve obaveze u školi, a popodne je slobodno za porodicu. Nemaju domaće zadatke, ni klasično uvežbavanje gradiva, nego u sklopu nastave imaju nadogradnju i produbljivanje gradiva. Njihov domaći zadatak je da istražuju druge izvore informacija o nekoj temi. Rade neki projekat ili uvežbavaju svoje veštine.