Istražujemo koliko se, od početka veka, promenilo jedno od najstarijih naselja u gradu.

Telep u koordinatama koje danas poznajemo nastajao je između dva velika rata pod nazivom Adamovićevo naselje, a koje će kasnije zauzeti teritoriju na drugoj strani današnjeg Bulevara Evrope. Prvi stanovnici Telepa bili su zapravo radnici na železnici koja se nalazila na mestu pomenutog bulevara, a ubrzo su se u četvrti našle tri različite crkve – pravoslavna, katolička i kalvinistička. Upravo u toj kulturnoj i nacionalnoj raznovrsnosti leži glavna čar ovog naselja, udobno ušuškanog u moru zelenih krošnji, sa poludivljim izlazom na Dunav i prelepim, ponekad bajkovitim baštama.  

Naši vredni istraživači, inače rođeni Telepčani, seli su na bicikle i obišli skoro sve tajnovite kutke njima najdražeg dela Novog Sada. I sve to ne bi li saznali šta danas na Telepu možete da uradite, a što pre samo desetak godina ne biste mogli ni da zamislite!

Da popijete kafu

Možda najveća razlika jeste u tome što danas ovde možete da popijete poštenu kafu. Otvaranje novih bulevara i ubrzano naseljavanje kvartova u njihovoj okolini doprinelo je tome da danas na Telepu postoji zaista velik izbor kafića u kojem možete da popijete napitak po želji. Ne kažemo da kafea s ove strane Futoškog puta nikada nije bilo, ali je taj izbor bio dosta skučen i lokali nikada nisu ni nalikovali onima koje viđamo po urbanijim delovima grada. Šta više, odgovorno tvrdimo da je novosadskim taksistima prva asocijcija na kafić na Telepu godinama bila kafana u Vršačkoj, dok se danas u komšiluku kriju i kafići sa najlepšim baštama u celom gradu!

Ostatka ugostiteljske ponude što se tiče, izbor restorana je i dalje pomalo siromašan, ali prosek vadi dobri stari “Romanov” kao i “Priča” na Bulevaru patrijarha Pavla. Ono što nas je pomalo rastužilo jeste zatvaranje naše omiljene poslastičarnice u Jovana Popovića. Srećom, nedaleko odatle, najbolji sladoled se i dalje služi u – zamislite! –  “Telepu” (slika dole).

Da kupite stan

Za razliku od onoga što se dešava na Novoj Detelinari, Grbavici i što, nažalost, preti da se desi i na Limanu, na Telepu je nova gradnja koliko-toliko ograničena na placeve na kojima ima smisla dizati višespratnice (izuzev par apsurdno visokih građevina na Bulevaru Evrope).

Vozeći se po ušuškanim ulicama Južnog Telepa, pogotovo po starim sokacima iza Heroja Pinkija, obradovalo nas je to što smo primetili da ovaj deo izgleda bukvalno isto kao u vreme kada smo išli u osnovnu školu.

Inače, kad smo već kod škola, nije nam poznato da li između “Jožike” i “Tesle” i dalje vlada žestoki rivalitet kao “u dobra stara vremena”, pa molimo čitaoce da nas upute u trenutnu situaciju!

Da živite u studentskom domu

Studentski dom “Evropa” završen je 2015. godine i predstavlja prvi objekat tog tipa u ovom delu grada. Dom može da primi 350 studenata Univerziteta u Novom Sadu, koji su osnovno ili srednje obrazovanje stekli na mađarskom jeziku i prihvata srpske studente iz Mađarske.

Dom je uređen u gotovo istom stilu poput gimnazije “Laza Kostić” i crkve Svete Elizabete između kojih se nalazi, što nam je posebno drago jer vizuelno liči na one gospodske privatne škole u Americi i Velikoj Britaniji.

Da se lečite

Dom zdravlja u Vršačkoj oduvek je bio jedan od rasterećenijih u gradu, ali nas u ovom kontekstu posebno ne zanima. Sa druge strane, sigurno ste primetili da sve učestaliju pojavu privatnih bolnica i specijalizvanih ordinacija i laboratorija u Novom Sadu, a one sve češće svoje sedište nalaze upravo na Telepu. Ovo ni ne treba da čudi, budući da je ovaj deo grada i dalje prijatan za život, pristupačan vozilima, miran i okružen zelenilom, baš kao što pacijenti i zaslužuju.

Pored privatnih bolnica, tačno na Bulevaru patrijarha Pavla nikla je potpuno nova ambulanta Hitne pomoći. Verovali ili ne, ova građevina je završena pre roka i predstavlja jedan od najsavremenijih objekata te vrste u regionu. Nadamo se da je OK da je ovom prilikom naknadno uvrstimo na listu najlepših primera savremene arhitekture u Novom Sadu.

 
Da odete u supermarket

Sećate li se starog marketa u dobrom starom socijalističkom stilu na uglu Jovana Popovića i Vršačke? Ili “Grafikine” radnje u Koste Abraševića? Pa, nama, deci s Telepa, takve trgovine godinama su bile jedina referenca na supermarkete kakvi su uskoro počeli da se pojavljuju po gradu. Danas, na sreću mnogih, to više nije slučaj. I ma koliko blesavo zvučalo da otvaranje marketa sa bogatom ponudom stavljamo kao primer napretka ove četvrti, to zaista jeste tako.

U tom kontekstu je bitno istaći i stvaranje nove male industrijske zone na Futoškom putu koji gleda na naselje Satelit, a gde ćete sada naći nekoliko fabrika, supermarketa, prodavnica specijalizovanih za prodaju plastike i građevinskih materijala, i brojniih drugih trgovina. Takođe je primetna i pojava malih ekspres restorana, obično u okviru postojećih marketa, zahvaljujuću kojim radnici u novim telepskim firmama konačno mogu da sednu negde na kuvani ručak.

Nažalost, ništa od toga neće zamagliti gorak utisak koji je ostao po zatvaranju nekadašnjih industrijskih giganata u ovom delu grada.

A šta se na Telepu oduvek moglo?

Da uživate u miru sopstvene bašte, da slušate horsko zavijanje pasa iz susednih dvorišta (koje ovde retko prestaje, jer Telep čuvaju ozbiljne njuške), pa da potom sednete na bicikl i vozate se sredinom ulice. Onda ćete izbiti sve do fantastičnog Šodroša koji u poslednje vreme izgleda lepše nego ikada! Na našu veliku sreću, ova mala izviđačka avantura ostavila nas je ponosnim na naš deo grada, ali i u blagom strahu da, ako se džentrifikacija proširi ka zapadu grada, i ova oaza postane “suvišna”.

Do tada, dođite nam na kafu.

Na veliku žalost, moramo da vas obavestimo da se na Telepu više ne igra ulični basket pod svetlošću bandere.