Nedavno smo pisali o Planu detaljne regulacije za prostor južno od produžetka Bulevara Jovana Dučića odnosno novom konceptualnom planu koji je vraćen na ponovnu razradu “u skladu sa novim zahtevima i potrebama korisnika prostora”.

Stanovnici Novog naselja su ukazali da taj novi plan briše sportski park površine jednog hektara i pojas visokog zelenila površine oko 0,2 ha, a umesto njih je dozvoljena gradnja dodatnog stambenog objekta spratnosti P+ 9. Burna reakcija javnosti primorala je i “Galens” da se oglasi jer je ova kompanija vlasnik oko 2/3 ukupne površine parcele, ali i zemljišta preko puta. Oni su ustvrdili da će preko puta parka u nestajanju po izmenama planova graditi sportski centar na površini od tri hektara, što će biti jedinstveno mesto u Srbiji. A, tu je zapravo predviđen javni park sa 70 odsto zelenila i 20 posto sportskog sadržaja, a nikako komercijalni centar.

To saopštenje je građane dodatno zabrinulo. Stanovnici, ne samo Novog naselja se s pravom pitaju: kako “Galens” može da planira izgradnju na parcelama koje su i dalje u vlasništvu Grada? Da li se planska dokumentacija usklađuje sa apetitima investitora? Ko zapravo planira grad, kad je JP “Urbanizam” izradio urbanistički projekat 2018. godine koji uopšte ne liči na planove “Galensa” za ovaj potez?

Rani javni uvid je nedavno završen. Građani su probali da progovore i iskažu svoj, javni interes kako bi sačuvali ranije planirani park od jednog hektara. Uložena je opširna primedba sa sedam tačaka koje se tiču iznesenih izmena, a potpisnici su 14 stambenih zajednica koje se nalaze na samoj granici obuhvata plana, Društvo arhitekata Novog Sada i Urbanistička straža. Predat je i nemali broj individualnih primedbi. Rani javni uvid predstavlja izlaganje koncepta plana koji se tek treba razraditi i daje uvid u nameru urbanista. Nema komisije koja usvaja ili odbacuje primedbe na ranom javnom uvidu, ali one moraju biti uzete u razmatranje.

– Smatramo da smo jasno i argumentovano izrazili svoje neslaganje sa izmenamana i da imamo puni legitimitet da tražimo njihovo korigovanje, s obzirom da je u pitanju planiranje našeg životnog okruženja. Gde je tu interes nas koji smo grad u stvari? Urbanisti konačno moraju da preuzmu odgovornost i da rade u skladu sa javnim interesom. Mi smo se organizovali, skupljamo potpise, uložili smo primedbe, ali oni bi morali da znaju šta je naš interes i bez toga jer ih mi plaćamo. Ako su slučajno to zaboravili. Neće biti lako braniti ovu livadu od predimenzionisanog betonskog mravinjaka koji guta sve i to ovde, na periferiji jedine preostale oaze porodičnog života. I ova priča bi ostala neopažena da nismo reagovali. Uopšte, malo ljudi zna šta je planirano na tom potezu, a najlakše je građanima uzeti ono za šta nisu ni znali da imaju – poručuje jedan od stanovnika Novog naselja, podnosilac primedbe na novi konceptualni plan.

Jedna od primedbi je i traženje da se na delu površine starog rasadnika JKP “Gradsko zelenilo”, formira park odnosno šuma na koju bi se presadilo drveće sa površine gde se planira Regionalni centar za vanredne situacije. Na taj način bi se trajno valorizovao višedecenijski rad rasadnika, umesto da bude sravnjen bagerima. Građani se pitaju, šta njima znači upiranje prsta u onoga ko je kupio parcele? Valjda postoje institucije u čijoj ruci je penkalo kojim se piše šta sme da se gradi?

– Ova priča se ne vrti oko investitora koji pravi zasede kupujući neprofitabilno zemljište čekajući promene planova koje mu omogućavaju enorman profit. To je rep problema. Vrti se oko činjenice da se ti planovi baš tako i menjaju. Njih menjaju naše institucije. I ja kao građanin zaista želim da čujem od institucija kojim argumentom su se vodili gradski urbanisti kada su odlučili da je devet spratova primereno lokaciji na periferiji grada kojom dominiraju četvorospratnice. Pritom se ovaj potez naslanja na zonu porodičnog stanovanja u Veterniku. Koji argument je da je na ovom lokalitetu potrebnija devetospratnica nego hektar javne površine za sport i rekreaciju? Kojim argumentom smatraju da je 7% zelenila zadovoljavajuća norma stambene zone na periferiji grada? Kada se naprave planovi loši po građane investitor udari svoj betonski pečat i ode, a mi ostanemo doživotni taoci tih rešenja – zaključio je naš sagovornik.

Autor: Dejan Ignjić