Povodom izjava i predloga određenih javnih ličnosti koji se odnose na uvođenje takozvanog paketa nacionalnih udžbenika, Udruženje izdavača udžbenika želi javnosti da skrene pažnju na “niz zabrinjavajućih aspekata koji prate ovu zakonodavnu inicijativu”.

Pre svega, objašnjavaju iz udruženja, “ovakav pristup predstavlja direktno omalovažavanje i nipodaštavanje srpske kreativne industrije i dugogodišnjeg rada 13 obrazovnih izdavača, koji više od dve decenije stvaraju udžbenike i druge nastavne materijale, u skladu sa najvišim svetskim i domaćim standardima znanja, nauke, a posebno metodike, didaktike i estetike, čime podržavaju obrazovne reforme i doprinose stalnom napretku obrazovnog sistema Republike Srbije”.

– Naglašavamo da je u navedenim izdavačkim kućama trenutno angažovano preko 2.000 srpskih autora, recenzenata i stručnih saradnika, među kojima su istaknuti profesori univerziteta, istraživači sa instituta, kao i učitelji i nastavnici iz škola širom zemlje. Svaka od izdavačkih kuća s ponosom može da stane iza imena i prezimena svakog autora čiji su potpisani radovi deo udžbeničkog sadržaja. Sasvim je očigledno da je trenutna zakonodavna inicijativa doneta sa ciljem da se nasilno obustavi rad obrazovnih izdavača, i to kroz mehanizme koji ne podstiču kvalitet, konkurenciju i razvoj, a u korist potrošača i građana Republike Srbije, i naše dece, već pokušavaju da stvore zatvoren, monopolistički sistem koji otvara prostor za zapošljavanje pojedinaca koji, do sada, nisu uspeli da svojim radom i znanjem nađu svoje mesto u obrazovno-izdavačkom sistemu Republike Srbije – piše u saopštenju.

Ovakav pristup, objašnjavaju, “šalje poruku da se znanje, iskustvo i kontinuitet ne vrednuju i da se kvalitet može zameniti politikantskim agendama”. Naglašavaju da “svi autori i izdavači stvaraju udžbenike po programu koji propisuje Ministarstvo prosvete pogotovu u pogledu sadržaja od kulturnog, nacionalnog i istorijskog značaja i da su svi udžbenici odobreni od komisija Ministarstva prosvete Republike Srbije”.

Iz udruženja upozoravaju da će, “osim što predstavlja udar na privrednu i kreativnu delatnost, predloženi model imati konkretne i dugoročne posledice po učenike, roditelje i nastavnike“:

• Smanjenje kvaliteta nastave – Jedinstveni “nacionalni” udžbenici, bez mogućnosti izbora, neće moći da odgovore na različite potrebe učenika. Na primer, ako udžbenik iz geografije ne sadrži dovoljno interaktivnih i vizuelnih sadržaja, učenici će teže razumumeti i usvojiti složene koncepte, što će dovesti do pada motivacije i rezultata.
• Povećan teret za roditelje – Kako bi nadomestili nedovoljno raznovrsne ili nedovoljno prilagođene udžbenike, roditelji će biti primorani da sve češće angažuju privatne nastavnike. To će dovesti do dodatnog finansijskog opterećenja, a učenici iz manje imućnih porodica biće u nepovoljnijem položaju.
• Ukidanje pedagoške autonomije nastavnika – Nastavnici neće imati mogućnost da biraju materijale koji najbolje odgovaraju njihovom odeljenju, već će biti svedeni na mehaničke prenosioce centralizovanog sadržaja.
• Gašenje inovacija i razvoja – Poslednjih godina, konkurencija između izdavača rezultirala je uvođenjem digitalnih udžbenika, prilagođenih materijala za decu sa posebnim potrebama, kao i alata za samostalno učenje. Ukidanjem tržišne logike, nestaje podsticaj za inovacije.

Oni ističu da “nema nacionalnog interesa tamo gde se urušava slobodno tržište, guši konkurencija i poništava višedecenijski trud hiljada stručnjaka”.

– Umesto da ukida konkurenciju, država bi trebalo da ojača mehanizme za unapređivanje kvaliteta udžbenika, kroz jasne i stroge stručne kriterijume, uključivanje prosvetne zajednice u sve faze recenzije, i razvoj digitalnih i inkluzivnih materijala – smatraju.

Podsećaju da “Član 41 Zakona o udžbenicima omogućava svakome ko ima bilo kakvu primedbu na sadržaj udžbenika da podnese istu Ministarstvu prosvete“, te pozivaju “sve one koji smatraju da postoji razlog za tako nešto, to učine u skladu sa zakonom, a ne putem medijskih i političkih kampanja“.

– Obrazovanje je temelj društva, a ne tehnički proces koji se može centralizovati kao javna nabavka. Ono zahteva kontinuitet, struku, iskustvo, pedagošku slobodu i poverenje u prosvetne radnike. Mora ostati otvoren, stručan i dinamičan proces u kome učenici, nastavnici i roditelji imaju podršku da dostignu svoj puni potencijal – poručuju izdavači.