Novi Sad i njegovi sugrađani poslednjih meseci prolazi kroz talas društvenih i ekonomskih previranja, a ugostitelji u ovom gradu osećaju konkretne posledice aktuelne situacije. Promene koje se dešavaju na političkoj i ekonomskoj sceni uključujući i blokade obrazovnih institucija i proteste direktno se odražavaju na svakodnevno poslovanje kafića i restorana, koji su tradicionalno važan deo urbane kulture grada. Jedna od ključnih promena koju ugostitelji ističu jeste blokada fakulteta i obustava nastave, što je za posledicu imalo odlazak velikog broja studenata svojim kućama.

Kako studenti čine značajan deo potrošača u novosadskim lokalima, njihov izostanak takođe direktno utiče na promet, naročito u zonama blizu univerzitetskih centara.

– Kad su krenule blokade, dosta studenata je otišlo kući. Nema ih po gradu i to se odmah vidi, manje je ljudi u baštama, manji je promet i danju i noću, a kada se tome dodaju i godišnji odmori mogu slobodno da kažem da mi je poslovanje na nuli – kaže vlasnik jednog kafića sa Grbavice, koji godinama vodi lokal u tom delu grada. Napominje, da su uz sve to, cene su skočile, ljudi nemaju para da sede po kafanama kao ranije.

– Nama su i porezi i doprinosi veliki, sve to mora da se plati, a promet je slab – navodi naš sagovornik.

Još jedna vlasnica restorančića u Novom Sadu našla se u “nebranom grožđu”, a kako kaže promet je toliko opao da razmišlja i o zatvaranju.

Iako mnogi ugostitelji svedoče o padu posete i sve većim troškovima poslovanja, situacija nije svuda ista. Postoje i svetli primeri koji ukazuju da kreativnost i proaktivan pristup mogu da daju rezultate.

Branka Lazarev, vlasnica kafića Frida, ističe da kod njih nije došlo do pada prometa. Naprotiv, beleže čak i blagi porast.

– Kod nas na sreću nije opalo. Možda, čak imamo i porast u prometu, ali to je rezultat događaja koje organizujemo. Ljudi dolaze jer uvek imamo nešto, muziku uživo, književne večeri, umetničke izložbe. Trudimo se da ponudimo više od kafe ili pića. Jedino kad su bili veliki skupovi i protesti, posebno oni kada se išlo za Beograd, tad se to osetilo, jer grad je bio poluprazan – istakla je Branka Lazarev.

U širem kontekstu, ugostitelji se sve više suočavaju sa složenim izazovima. Cene namirnica, pića i drugih inputa su porasle, a konkurencija je jaka. Istovremeno, obaveze prema državi, uključujući poreze i doprinose, ne ostavljaju mnogo prostora za fleksibilnost u poslovanju.

Restorani u Novom Sadu beleže različite rezultate u zavisnosti od lokacije, ciljne grupe i strategije. Naime, oni koji se oslanjaju na turiste i organizovane događaje uspevaju da održe stabilan prihod, porodični restorani i manji lokali koji zavise od lokalne klijentele imaju ozbiljne teškoće. Jedan od izazova koji se takođe javlja jeste nedostatak radne snage. Mnogi iskusni radnici u ugostiteljstvu odlaze u inostranstvo zbog boljih uslova, pa se vlasnici suočavaju s nedostatkom obučenog osoblja, što dodatno komplikuje svakodnevni rad i utiče na kvalitet usluge.

Uprkos svemu, novosadski ugostitelji pokazuju otpornost i prilagodljivost. U trenucima kada država prolazi kroz krizu, a građani se bore sa svakodnevnim troškovima, kafići i restorani ostaju mesta okupljanja, razmene i predaha. Ipak, za većinu vlasnika i zaposlenih u ugostiteljstvu, situacija je daleko od jednostavne i zahteva više podrške, fleksibilnosti i razumevanja šire zajednice.

Ukoliko se trenutni trendovi nastave, a institucionalna neizvesnost potraje, postoji realna opasnost da će manji ugostiteljski objekti početi da zatvaraju vrata što bi značilo ne samo ekonomski udar, već i gubitak jednog važnog segmenta društvenog života Novog Sada.

Tekst: Ljiljana Natošević Milovanović