Trend koji ne jenjava već nekoliko godina je da kuvanje u sopstvenom domu polako zamenjuje nabavka kuvanih jela, pa ne čudi što se u našem gradu pojavljuje sve više kuhinjica koje tokom dana nude dnevni meni. Pored njih, raste i broj naših sugrađanki koje nude svoje usluge kuvanja. Iako to mnogima olakšava svakodnevicu, ova promena kod nekih nailazi i na osudu.

Pozabavili smo se ovom tematikom, saznavši da osobe koje su batalile kuvanje to najčešće čine zbog nedostatka vremena, usled poslovnih i porodičnih obaveza, te im sve veća i raznovrsnija ponuda jela predstavlja pravi spas.

U jednoj od novosadskih Fejsbuk grupa naišli smo i na objavu jedne žene koja je upitala ostale sugrađanke da li bi volele da neko kuva umesto njih, da ne moraju da stoje za šporetom satima, već da im jela poput punjene paprike, pasulja, graška ili musake stiže na adresu.

Iako je naša sugrađanka ovim želela da ispita tržište i verovatno potom ponudi svoje usluge kuvanja i dostave, njen post je je izazvao razne komentare.

– Pa zar nije lepo kad se šire mirisi i ukusi domaće kuhinje?A lenštine nek’ naručuju – odreagovala je jedna od učesnica prepiske, na šta je dobila odgovore da bi onda značilo da su lenje sve koje ikad odu kod nekog na frizuru, kozmetički tretman, šivenje ili bilo koju drugu uslugu.

Kao negativnu stranu, istaknuto je da to i nisu baš toliko povoljne varijante ako se naručuje svakodnevno, dok druge veruju da ima i opcija koje su isplative, pogotovo kad se sabere cena namirnica i struje, kao i dragoceno vreme.

Neke od žena uverene su da niko ne može da skuva tako ukusno i kvalitetno kao što to one čine. Naravno, tu su i one koje tvrde da vole da kuvaju i da ih to opušta.

Ipak, od osuda da “nekuvanje” znači lenjost teško je pobeći…

– Ne volim ni da mi kuva ni rod rođeni, samo ja i moja kuhinja, ništa bez mojih ruku. Samo lenja žena voli kupovno – uverena je J.B.

Sa druge strane, mnoge Novosađanke su se složile oko toga da su s vremena na vreme kuhinje sa kuvanim jelima korisna opcija, jer se, kako navodi jedna od njih, žena “smori jednoličnošću življenja, pa i kuvanja”. Određen broj žena kaže da kuvana jela kupuje vrlo često ili svakodnevno.

– U poslednje vreme, kupujem kuvane obroke svakog radnog dana i veoma je teško naći kuhinjicu koja mi potpuno odgovara, jer sam u svojoj i pre toga maminoj i babinoj kuhinji navikla na ukusnu hranu od kvalitetnih sastojaka kakvu veoma retko nađem u tim kuhinjicama hrane za poneti – objašnjava J.P. i dodaje da su joj kod odabira najbitniji kriterijumi kvalitet namirnica, ukus, higijena i cena.

Sugrađanke koje nemaju ništa protiv poručivanja, ali nisu naročito zadovoljne postojećom ponudom u gradu navele su da se uglavnom svuda koristi previše brašna i začina, no mnoge se nisu libile da pohvale određene kuhinjice ili žene koje im pripremaju obroke, tvrdeći da je u pitanju prava domaća klopa.

– Radije ću napraviti deset torti nego da skuvam jedan ručak. Ne volim da kuvam. I vrlo rado poručim gotov ručak kad ne stignem ja da skuvam – opisuje R.Š.

Dakle, odnos prema ovom popularnom vidu usluga je zaista vrlo individualan, ali gužve u uslužnim kuhinjicama i činjenica da u njima kuvana jela brzo planu govori u prilog tome da Novosađani i te kako te usluge i koriste. Da li će to neko okarakterisati kao nedostatak vremena, posvećivanje sebi ili lenjost, za njih je manje važno.