Novi Sad je osamdesetih godina prošlog veka bio proglašen za najlepši, odnosno – najčistiji grad u Jugoslaviji.

Novi Sad je nekad bio miroljubiva varoš, a imao je i tramvaj. Ponosio se naš grad bezbrižnim ambijentom i imao epitet “grad po meri čoveka”. Odlika mu nije bila brzina, već ravničarski epitet – “natenane”. Odisao je opuštenom atmosferom i beše biser međ domaćim naseobinama. Bio je taman. Ležeran, sanjiv, ušuškan između planine i reke. 

Baš smo bili ponosni na njega i nas, da smo stalno isticali kako Novosađani najviše vole svoj grad. Tako je početkom veka nastao i onaj čuveni spisak koji je bio kao “novosadski bukvar” i svi smo se njime hvalili i u svakoj prilici ga čitali, delili po društvenim mrežama, a i u štampi je objavljivan neoplantski rodoslov. 

Ako se ne sećate, vreme je da se podsetite šta je u njemu sve pisalo da radi pravi Novosađanin i čime smo se dičili.

• Redovno čita “Dnevnik”
• Ljubazno se javlja prodavačicama na pijaci iako ih ne poznaje
• Zna ko su Mile Pica, Bora Fleka, Lajavi, Malajac
• Zna u koju je školu išla Monika Seleš
• Hrani labudove u Dunavskom parku
• Ne koristi izraze smorio, smaraš…
• Subotom gleda Vošu, nedeljom Kabel, Želju, Kanarince i Slaviju i još stigne na Najlon
• Ne gleda Pink, “Kursadžije”, “Velikog brata” i “Farmu”
• Uvek se javlja komšijama i pita kako ste
• Prvi čestita Božić komšiji Mađaru (Srbinu)
• Ne pozdravlja se udaranjem po leđima
• Sluša tamburaše, Pekinšku patku, Laboratoriju zvuka i Đorđa Balaševića
• Zna gde se nalaze “Kokra”, “Štrafta”, “Mrca”, “Eđšeg”, “Dalmacija”
• Makar jednom u životu igrao je na “Dnevnikovom” turniru (i ispao u prvom kolu)
• Pio je čaj na otvorenom klizalištu i šmekao ribe
• Išao je vikendom u “Dendi”, “Đavu” i “Točak”
• Bežao je sa predavanja na matine u Narodni bioskop
• Štrand smatra lepšim od svakog mora
• Pije pivo, špricer, obožava kuvani kukuruz i pečeno kestenje
• Za 1. maj ide u Kamenički park
• Seća se leta u Poreču i “Zelenoj Laguni”
• Za ručak jede supu, rinflajš, sos, kuvano meso, pečenje i kolače, a nije nedelja ili neki svetac
• Ne piše grafite po spomeniku Janiki Balažu
• Uživa šetajući kejom, Dunavskom, Zmaj Jovinom, Katoličkom portom…
• Vozi bicikl
• Prelazi ulicu samo na “zeleno”
• Ne pere terasu kad komšinica sprat niže širi beli veš
• Vodi decu zimi na Venac da se sankaju
• Prvog januara gleda “Novogodišnji koncert” iz Beča i turneju “Četiri skakaonice”
• Ne mrzi nikog
• Vole Novi Sad 

E, sad. Od tad je prošlo dosta vremena i silna voda Dunavom je protekla, pa se nameće pitanje: Da li je još uvek tako? Naravno da nije. Iz ove novosadske azbuke uljudnosti preživela je tek po koja osobina, običaj i navika.  

I nemojte odmah krenuti sa pričom dođoši i “Starosađani” jer najveće migracije su bile devedesetih godina prošlog veka, a Novi Sad nije tad izgubio identitet. Ovde je reč o vaspitanju, merilima vrednosti i načinu odrastanja. Priča o nenametljivom gradu podno Petrovaradinske tvrđave se raspala u poslednje dve decenije kao trščare na Podbari, kao pločice na Vladičanskom dvoru, kao staro jezgro grada pod naletom muvatora i prevaranata. 

Tako se i karakter pravog Novosađanina izmenio, hteli to mi ili ne, a ujedno i leksikon ovdašnji s početka teksta ima drugačije obrise ili, bolje reći, pretrpeo je erozivne, odnosno šizofrene izmene. Novosadski Lalo se modernizovao i ima  novi portfolio. 

Dakle, pravi Novosađanin: 

• Parkira kola na trotoaru, travnjaku i biciklističkoj stazi
• Tuče se zbog parking mesta
• Pešači biciklističkom stazom
• Uništava gradski mobilijar
• Umesto “gari” govori “brate” i “buraz”
• Čita tabloide i gleda rijaliti 
• Ne javlja se komšiji
• Nadobudan je
• Iz zabave bije beskućnike i ulične svirače
• Nedeljni ručak rešava dostavom
• Redovan je u teretani
• Ne izbija iz “Promenade”
• Truje napuštene pse
• Voli Kosovo više od Šodroša
• Ratne zločince smatra herojima
• Mrzi druge ljude
• Ne kupi kaku za svojom kucom
• Ne zna nijednu pesmu Mike Antića
• Plaća kvadrat stana 2.000 evra
• Udiše zagađen vazduh i baš ga briga
• Ne ide na građanske proteste
• Živi na društvenim mrežama
• Baca đubre u WC šolju i sa terase
• Krade bicikl kad god stigne
• Izbaci psa iz stana na ulicu kad mu dosadi
• Na ulici pljačka starije i slabije
• Skuplja potpise za (vladajuću) stranku
• Seče stablo zbog roštilja
• Veći deo dana boravi u kladionici
• Besan je u saobraćaju
• Divljački vozi automobilom
• Organizuje dečiji rođendan kao svadbu
• 1. maj provodi u inostranstvu
• Voli samo sebe
• Veliča zdravu ishranu i obožava pečenje
• Okreće ražanj ispred zgrade

Slažete li se? U svakom slučaju. Nema veze da li ste prva, treća ili peta generacija koja živi ovde, već je najvažnije da li ste Gari. 

Kad provališ da u svakoj rečenici koristiš reč gari, kad nedeljom ne mrdaš iz kuće ili kada ni za živu glavu ne izlaziš napolje kada pada kiša… E, to je pravi Novosađanin. 

Dejan Ignjić