Vrpoljenje i treskanje nogom dok sedite izgleda da ima pozitivan efekat na zdravlje – ono može da pomogne u održanju zdrave telesne mase, kontrolisanju stresa i možda čak i da produži život.

– Ukoliko sedite, to nije dobro za vas. Ali ako sedite i vrpoljite se, to zapravo može da smanji dugoročni rizik po zdravlje – otkriva za BBC nutritivni epidemiolog Dženet Kejd sa Univerziteta u Lidsu, a prenosi RTS.

Vrpoljenje protiv gojaznosti

Širom sveta se stopa gojaznosti utrostručila od 1975. godine. Smatra se da je delom je za to zaslužna sedentarna priroda mnogih radnih mesta. Sedenje tokom dužih vremenskih perioda usporava metabolizam, utiče na sposobnost tela da reguliše nivo šećera, krvni pritisak i da razlaže masti.

Javlja se sve više dokaza da vrpoljenje može da pomogne da nesvesno regulišemo svoju težinu tako što se pomeramo. Levin je objasnio da sitna pomeranja mogu imati veliki uticaj i da mogu da pomognu u sagorevanju viška energije koja bi se uskladištila kao salo.

Studija sprovedena na 24 osobe je pokazala da aktivnosti povezane sa vrpoljenjem tokom sedenja povećavaju potrošnju kalorija za 29 odsto, a tokom stajanja za 38 odsto.

Međutim, iako pomeranja poput vrpoljenja doprinose povećanoj potrošnji energije, ona nisu zamena za kretanje ili vežbe.

Pojačana koncetracija

Vrpoljenje može da pruži i fiziološku stimulaciju koja može da pomogne u koncetraciji.

Tako su u jednom eksperimentu, ljudi koji su se vrpoljili tokom telefonskog poziva zapamtili su 29 odsto više detalja, što ukazuje da fizička aktivnost može da pomogne kongitivnim performansama.

Duži život?

Iako ne postoje čvrsti dokazi da vrpoljenje direktno utiče i na duži životni vek, stručnjaci znaju da hronični stres može da ga skrati, a sedentarni način života povećava skoro sve rizike od prevremene smrti – kardiovaskularne bolesti, dijabetes, gojaznost, ali i doprinosi razvoju depresije i anksioznosti, prenosi RTS.

Jedna studija pokazala je da vrpoljenje može da pomogne sa stresom. U stresnuj situaciju stavljena su 42 muškarca, nakon koje im je dat aritmetički zadatak koji treba da reše ispred dvoje ljudi.

Tada je otkriveno da su oni koji su se vrpoljili i ispoljavali specifična ponašanja, poput češanja, grickanja usana i diranja lica, pretrpelji manji nivo stresa. U međuvremenu, utvrđeno je da tapkanje nogu dok se sedi može da pomogne krvnim sudovima i potencijalno spreči razvoj arterijskih oboljenja.