Pola godine u Srbiji: Ruski kurir o ljudima koji vraćaju veru

Ruski kurir napravio je ovaj post u ruskoj grupi stanovnika Novog Sada na Fejsbuku (https://www.facebook.com/share/p/1ATDXHz584/):

– Više od pola godine živim u Srbiji, a kao osoba koja se lako zaljubljuje u ljude, uvek se plašim kasnijeg razočaranja.

U subotu sam vozio porudžbinu, terminal je otkazao, ali je izdao račun, a pošto je dan bio naporan i takvih slučajeva do tada nisam imao, otišao sam sa osećajem ispunjene dužnosti. Uveče se ispostavilo da transakcija nije prošla.

Zajedno sa šefom, detektivskom metodom pronašli smo naručioca i pozvali ga. Proverio je račun i potvrdio da plaćanje nije prošlo.

Danas mi je slobodan dan, ali Marko je sam došao u firmu, platio porudžbinu i pozvao me. Srdačno sam mu se zahvalio, ali najvažnije — njegova intonacija i glas govorili su da je zadovoljan svojom poštenom postupkom.

Ne bih idealizovao, ali nikada nisam čuo bezobrazluk od Srba. Čini mi se da ne znaju to da rade — psovati mogu, ali poniziti, ne. Prema kuririma se odnose sa poštovanjem: pridržaće vrata, podsete na adresu, uvek će pozdraviti i razgovarati. Ako je neki problem pri dostavi, maksimalno neće dati bakšiš — nikakvih isterija. Čak ni na putu ne huliganiše. Par puta sam torbom zakačio retrovizor — samo mahnu rukom, kao "ništa strašno".

A kako volim da pričam sa njihovim bakama i dekama — to je poseban izvor topline i dobrote. U prodavnici me zovu komšija, Srbi na poslu — brat. Te sitnice greju dušu, tope led razočaranja.

Radi pravde, takvih grešaka terminala bilo je dve te smene, i naši "sapatnici u nesreći" takođe su platili porudžbine.

"Što više upoznajem ljude, to više volim društvo pasa" apsolutno nije moj moto.

Nemoguće je voleti pse i mrzeti ljude — ima nečeg pokvarljivog u toj "ljubavi".

Jedno bez drugog ne postoji.

Foto: Ilustracija/mojnovisad.com