ALIMENTACIONI FOND U SRBIJI: Dokle je stigla ideja stara deceniju

Svake godine u Srbiji se na između 8.000 i 10.000 brakova stavi tačka. Prema procenama, dve trećine muškaraca smatra da prestankom bračnog prestaje i roditeljski status i odbija da plaća alimentaciju. Zato već godinama udruženja traže osnivanje Alimentacionog fonda, koji bi, tvrde, bio rešenje za muku samohranih roditelja. Nacrt zakona, koji bi to omogućio, završen je pre više od tri godine, ali još nije stigao do Skupštine.

Razdvojiti razvod i dobrobit dece za većinu bivših supružnika često je teže od očuvanja braka. Pošto se brak raspadne, deca u većini slučaju pripadaju majci, a tek svaki treći otac redovno plaća alimentaciju, piše RTS.rs.

– Očevi neće da plaćaju alimentaciju majci da bi išla kod frizera, pravila nokte. Majke kažu da neće da plaćaju da on neku drugu ženu vodi u život, a svi oni zaboravljaju decu. Deca u sredini i niko ne obraća pažnju na njih. To tako ne može, takve roditelje treba sankcionisati – rekla je Vera Totić iz Udruženja samohranih roditelja.

Ni zatvorske kazne mnoge nisu naterale da plate dugovanja. Zato pojedini roditelji pomoć traže na vratima izvršitelja – kojima je pre dve godine vraćena mogućnost naplate u takvim slučajevima. Takvih predmeta je malo.

– Obično se majke u drugoj ili trećoj godini od razvoda odlučuju da pokrenu taj postupak, ali nema nikakvog razloga da čekaju. Česti su ti slučajevi da ne postoji mogućnost da se naplati, jer radi se o nezaposlenim licima, koja nemaju evidentirane nepokretnosti ili porketnu imovinu, tako da mislim da bi bilo pravo rešenje osnivanje Alimentacionog fonda za takve majke i takvu decu – kaže Vujadin Masnikosa, zamenik predsednika Komore izvršitelja.

Osnivanje Alimentacionog fonda je ideja stara deceniju. Poslednji pokušaj države da je realizuje bio je 2019. godine kada je osnovana komisija koja je napisala nacrt zakona.

On predviđa da dete koje ima pravo na alimentaciju, a ne dobija je redovno, može da računa na novac iz fonda.

– U tom slučaju će Alimentacioni fond pozvati dužnika izdržavanja da u roku od 15 dana dobrovoljno izvrši svoju obavezu, a ukoliko to ne učini u sledećih 15 dana fond će izvršiti isplatu detetu, ali će dalje pravo na regres od roditelja dužnika preći na fond, koji će dalje da goni roditelja dužnika radi ostvarivanja naknade koja je isplaćena iz fonda. Isplaćivalo bi se u iznosu koji je utvrđen pravosnažnom izveršnom sudskom odlukom – kaže prof. Olga Cvejić Jančić, član Komisije za izradu zakona.

Taj model privremenog izdržavanja dece najsličniji je onom koji već godinama postoji u Sloveniji.

Nešto drugačiji primenjuje se u Hrvatskoj, a 1. novembra prošle godine i Crna Gora je osnovala fond. U toj zemlji utvrđeno je da više od dve trećine očeva ne uplaćuje alimentaciju.