Borba protiv nesanice može zaštititi mozak od prevremenog starenja

Novo istraživanje pokazalo je da borba protiv nesanice nije samo način da izbegnete umor sledećeg popodneva, ona može da zaštiti mozak od prevremenog starenja.

Problemi sa spavanjem su česti. Prema podacima Američke akademije za medicinu spavanja, 12 odsto Amerikanaca ima dijagnostikovanu hroničnu nesanicu, prenosi BIZLife.

Za razliku od genetskih i drugih faktora kognitivnog zdravlja na koje ne možemo da utičemo, nesanica je stanje koje može da se tretira, pokazala je studija objavljena u časopisu Neurology.

– Glavna poruka ovog istraživanja jeste da hronična nesanica može biti promenljiv faktor rizika za kognitivni pad – rekao je dr Dijego Karvaljo, vodeći autor studije i profesor neurologije i specijalista za spavanje na klinici Mejo u Ročesteru.

U istraživanju je učestvovalo 2.750 ljudi koji su tokom pet godina prolazili godišnje neurološke preglede, snimanja mozga i evaluacije navika spavanja.

Rezultati su pokazali da nesanica povećava rizik od kognitivnih oštećenja za 40 odsto. Međutim, kod onih koji su uspeli da produže vreme spavanja ili koristili terapiju, taj negativan efekat nije bio izražen.

– Ne možemo sa sigurnošću reći da lečenje nesanice automatski smanjuje rizik, jer još nemamo te podatke… ali interesovanje za tu mogućnost je sve veće – dodao je Karvaljo.

Kako nesanica oštećuje mozak

Nesanica je najčešći poremećaj spavanja koji dr Rejčel Salas viđa u Centru za spavanje i dobrobit Univerziteta Džons Hopkins.

Ona je objasnila da problem nije samo teškoća da se zaspi, već i održavanje sna i kvalitet spavanja, što utiče na svakodnevno funkcionisanje i zdravlje u celini.

San pomaže mozgu da „očisti“ nepotrebne sinapse i metabolički otpad koji se nakuplja tokom dana. Neka od tih proteinskih nagomilavanja povezana su sa Alchajmerovom bolešću. Nedostatak sna, osim toga, ometa konsolidaciju memorije, emocionalnu regulaciju i oporavak mozga, prenosi BIZLife,

– Nedovoljan ili loš san može da dovede do neuroinflamacije i slabljenja plastičnosti sinapsi – faktora koji doprinose kognitivnom padu – naglašava Salas.

Stariji od 65 godina mnogo češće pate od poremećaja spavanja, ali ih često doživljavaju kao "normalan deo starenja". Karvaljo upozorava da nesanica nije neizbežna: problemi sa uspavljivanjem, održavanjem sna, umor, loše raspoloženje i kognitivne teškoće ne bi smeli da se prihvataju kao prirodni tok godina.

Ipak, nesanica je često nedovoljno prijavljena, nedovoljno prepoznata i nedovoljno lečena.

Kako pobediti nesanicu

Osnovni vid lečenja jeste kognitivno-bihejvioralna terapija za nesanicu (CBTI), koja se fokusira na obrasce ponašanja i navike koje doprinose problemu.

Preporučuje se uspostavljanje doslednog rasporeda spavanja, relaksacione tehnike pre odlaska u krevet i stvaranje odgovarajućeg ambijenta: tamne, tihe i prohladne sobe. Važno je i ograničiti korišćenje ekrana i unos kofeina i alkohola, kao i obezbediti dovoljno fizičke aktivnosti.