Četvrtina građana Srbije u riziku od siromaštva

Stopa rizika od siromaštva u 2024. godini iznosila je 19,7 odsto, dok ako se uz siromaštvo doda i socijalna isključenost dolazimo do 24,3 odsto, pokazali su novi podaci Republičkog zavoda za statistiku (RZS).

To znači da je prošle godine gotovo četvrtina stanovnika Srbije živelo u riziku od siromaštva ili socijalne isključenosti. Prag rizika od siromaštva u prošloj godini iznosio je 35.606 dinara za jednočlano domaćinstvo. Za porodicu s dvoje odraslih i jednim detetom mlađim od 14 godina taj prag je iznosio 64.091 dinar. Dok je prag rizika od siromaštva za porodicu sa dvoje odraslih i dvoje dece mlađe od 14 godina iznosio 74.773 dinara.

Najugroženiji su bili ljudi stariji od 65 godina, jer je u toj grupaciji stopa rizika iznosila 23,6 odsto. U grupi do 17 godina stopa rizika iznosi 21,1 odsto, dok je stopa 17,9 odsto za osobe između 18 i 64 godine. Ono što je dodatno problematično, jeste što se u Srbiji već godinama ne mere podaci o apsolutnom siromaštvu, jer je Tim za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva prestao sa radom još 2021. godine, prenosi “Danas”.

Iz Inicijative A11 objašnjavaju da stopa rizika od siromaštva ili socijalne isključenosti od 24,3 odsto znači da je gotovo svaka četvrta osoba u Srbiji izložena ozbiljnom riziku da ne može da zadovolji osnovne potrebe – od hrane, stanovanja i zdravlja do obrazovanja i pristupa uslugama.

− Ovaj pokazatelj obuhvata ne samo one koji već žive u siromaštvu, već i one koji su na njegovoj ivici, ljude koji rade, ali od tog rada ne mogu dostojanstveno da žive. To jasno pokazuje da se siromaštvo u Srbiji ne tiče samo socijalno ugroženih, već širokih slojeva stanovništva koji su prinuđeni da svakodnevno balansiraju između osnovnih troškova života. Na terenu je situacija često znatno teža od onoga što brojke sugerišu. Ljudi koji se obraćaju Inicijativi A 11 govore o dugotrajnoj neizvesnosti, nesigurnim prihodima, dugovima, neadekvatnim uslovima stanovanja i sve većim teškoćama u pristupu zdravstvenoj zaštiti i socijalnim uslugama − ukazuju iz Inicijative A 11.

Siromaštvo u Srbiji je duboko strukturalno i zahteva sistemske promene, a ne samo jednokratne mere pomoći. Pomaci koje čini država su minimalni.

− Umesto da razvija mere koje bi omogućile izlazak iz siromaštva, država se uglavnom oslanja na kratkoročne i restriktivne politike. Socijalna pomoć je niska, obuhvat sistemom podrške je mali, a mnoge odluke se donose bez uvažavanja stvarnih potreba ljudi. Deca siromašnih roditelja dobijaju siromaštvo u nasleđe i gotovo da ne postoji šansa za potomke nižih klasa da se uspnu u srednju ili višu klasu, bez obzira šta oni radili. Ako država zaista želi da smanji siromaštvo, mora da prepozna da je reč o pitanju dostojanstva i ljudskih prava, a ne samo o ekonomskom problem – poručuju iz Inicijative.

Ekonomista Aleksandar Stevanović za “Danas” kaže da rast cena podstiče siromaštvo

− Neto rezultata svake inflacije je duboko negativan za društvo, s tim da će svaka vlast istaći relativne dobitnike, a sakriti gubitnike. Ti ljudi su nevidljivi, ne glasaju ili im je glas jeftin, nisu organizovani, obično nemaju nikakve posebne veštine i znanja. S druge strane većina mera protiv siromaštva ide srednjoj klasi koja je mnogo atraktivnija u svakom pogledu za politiku. Tako je u gotovo svakoj zemlji. Najviše kukaju i hoće sa državnog kazana oni koji nisu suštinski u problemu, a najtiši su oni koji jesu ubogi po svim standardima – zaključuje Stevanović.