Ekološki ustanak predložio da se ukine PDV na donaciju hrane

Ekološki ustanak konstatuje da "lažna briga za siromašne ljude u Srbiji i lažni podaci o prosečnim zaradama karakterišu vladavinu SNS-a u Srbiji".

Oni podsećaju da je Inicijativa A11 istakla da su pod parolom "pravednije raspodele socijalne pomoći" uvedene socijalne karte, čime je oko 44.000 ljudi ostalo bez prava na socijalnu pomoć.

Podaci Republičkog zavoda za statistiku, koji kao kriterijum rizika od siromaštva postavlja iznos od oko 26.000 dinara ukazuju da je 20% stanovnika Srbije "u riziku od siromaštva".

– Možemo da zaključimo da je svaki peti stanovnik Srbije siromašan, sa mesečnim prihodom manjim od 220 evra. Najnoviji podaci izneti na portalu N1 nalaze da samo 2,5 posto od 800.000 ljudi koji žive u apsolutnom siromaštvu prima socijalnu pomoć – podseća Ekološki ustanak i zaključuje da "socijalna pomoć (kojom se svakako siromaštvo ne ukida) ne može ni izbliza da odgovori na postojeće potrebe".

Dodaju i da je upitan i obuhvat istraživanja Zavoda za statistiku, imajući u vidu ljude koji žive nedostupni komunikacijama i sistemu, o kojima ne postoji nikakva evidencija.

– Tu bi spadala brojna romska naselja ili izolovano stanovništvo sela bosilegradske opštine, gde postoje slučajevi ekstremnog gladovanja. Dakle, postoje mnogi ljudi koji ostaju van opsega evidencije, a i mnogi koji jesu evidentirani su novim sistemom izgubili mizernu socijalnu pomoć – upozoravaju.

U takvoj situaciji, smatraju, jedna od mera koja se mora uvesti jeste podsticaj doniranja hrane, i to smanjenjem poreza na dodatu vrednost.

– Ovakvu izmenu Zakona predložio je Ekološki ustanak, kao meru za smanjenje efekata siromaštva. U zemlji punoj ljudi koji gladuju, oko 700.000 tona hrane se baci ili uništi. I takva nazadna, nehumana i neekološka praksa mora biti promenjena. Nedopustivo je da se prehrambenih lancima i fabrikama hrane više isplati da hranu unište nego da je doniraju. U raspolaganju viškovima hrane važnu ulogu imaju banke hrane, kao posrednik između donatora i primaoca – ugroženih pojedinaca i udruženja koja takve pojedince okupljaju – predlažu iz ove organizacije.

Oni napominju da je jedini razlog da se ne prihvate izmene zakona koje odgovaraju na potrebe najugroženijeg stanovništva i koje su već uvedene u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini, Italiji i Bugarskoj može da potpuna neosetljivost za goruće probleme stanovništva ili privatni interesi.