NOVOSADSKE "CRNE OVCE": Druženje uz muziku, aktivizam i strip u nepušačkom okruženju

Tražite mesto u gradu u kojem se sluša kvalitetan ali čvrst zvuk, gde možete da popijete piće ili kafu i pritom prelistate po koji strip, kupite ploču ili neku muzičku literaturu? Ili prosto želite da se opustite u kafiću lišenom duvanskog dima i porazgovarate sa zanimljivim ljudima? Mi znamo čak dva takva mesta u Novom Sadu, a spaja ih ista ideja i zajednički kolektiv.

Klub supkulture “Crna ovca” počeo je sa radom tačno 24. decembra 2011. godine i vodi ga ekipa sa novosadske hardkor i pank scene koja je pod jednim krovom želela da okupi muzičare, aktiviste i druge stvaraoce koji do tada možda nisu imali adekvatno mesto da predstave svoje ideje i rad. Klub je, naime, forrmiran sa idejom da podstakne različite vidove stvaralaštva, najviše u oblasti nezavisne autorske muzike i stripa, a aktivisti u klubu aktivno se bave pitanjima zaštite životne sredine i prevencije bolesti zavisnosti. Od samog početka, “Crna Ovca” smeštena je u srcu grada, na spratu pasaža broj 10 u ulici Kralja Aleksandra, u prostoru u kojem je pokojni Miša Sekulić dugi niz godina vodio svoju čuvenu striparnicu. Kao dosledni naslednik ovog kultnog prostora, klub “Crna ovca” je opremljen bibliotekom stripova, knjiga, tematskih časopisa, fanzina i gramofonskih ploča koje su slobodne za korišćenje. Kako kažu iz organizacije, sve to je izloženo sa ciljem da zainteresuje mlađe naraštaje za alternativne oblike kulture i razvoj kreativnosti.

Zanimljivo je da je klub od samog starta samoodrživ i potpuno nezavistan od gradskih institucija i da aktivisti kluba, mahom okupljeni oko hardkor/pank kolektiva Rebuild, na realizaciji svojih ideja rade volonterski. U vreme kada je klub nastao, u krugove Rebuild kolektiva ubrajano je oko 15 aktivnih bendova, iako su neki od članova bili aktivni na sceni i mnogo ranije. Naredne godine njima je bio posvećen ceo To Be Punk festival kada je i nastala kompilacija Rebuild Hard Core 2012 u izdanju SKC Novi Sad.

Kolektiv je tokom godina uspešno organizovao preko stotinu koncerata kako stranih, tako i domaćih bendova, zatim oko 50 izložbi nezavisnih autora, nebrojene promocije novih strip izdanja ovdašnjih izdavača i još mnogo predavanja, književnih promocija i kreativnih radionica. U okviru kluba izdaju se matična izdanja “Rebuild” magazina i biltena, a ekipa je usko vezana sa uredništvom fanzina “Out of the Darkness” koje predvodi Igor Todorović Zgro. Promocija najnovijeg, petog broja fanzina održana je u klubu prošle nedelje, odakle potiče i deo fotografija koje prate ovaj tekst.

Iz potrebe da se aktivnosti kluba što više finansijski podrže, početkom ove godine “Ovca” dobija mlađeg brata u obliku malog kafića “Crni ovan”. Ovaj pritajeni kutak nalazi se u nama omiljenom pasažu Zmaj Jovine 22, u bliskom komšiluku knjižare “Most”, galerijskog prostora “Šok zadruge” i restorana “Toster”. Više o dvojnom konceptu kluba i kafića i samim počecima rada priča nam Bojan Šovljanski Šolja, jedan od pokretača Rebuild kolektiva i njegovih prostora:

- Svi smo, u principu, iz nekih bendova. Hteli smo da imamo neki prostor za naše aktivnosti i hobije koje volimo, da promovišemo svoju subkulturu, da se sklonimo sa ulice i da imamo svoje mesto. Tako je klub nastao samoinicijativom i do danas je neprofitnog karaktera. Registrovan je i samoodrživ, što je, naravno, dosta teško pa smo godinama bili pod lupom raznih inspekcija, a to je posebno očigledno oko svakih izbora. Međutim, ceo pokret je zasnovan na solidarnosti, tako da smo i to pregurali. U suštini, jesmo stalno bili u nekom minusu, ali nije to nama ni toliko bitno. Kad smo ušli u celu tu priču oko organizacije koncerata, promocija i ostalog znali smo da je to neprofitabilno, ali to nisu naši životni pozivi, već hobiji i ljubav. Tako to posmatramo i smatramo da jedino tako možemo da zadržimo naš integritet.

- Ekipa stalno osciluje, ali primetno je da se mlađe generacije interesuju za ono što radimo, pogotovo kada ima dosta aktivnosti. Novi Sad je dosta specifičan po tome. Ima u gradu nekih novih bendova koji se možda ne slažu sa našim muzičkim afinitetima, ali isto tako ni mi nismo bili po afinitetima onih 10 godina starijih od nas. Za njih smo bili američki pozeri sa skejtom, “fensi pankeri”. Ima tu i bendova poput Shopliftersa koji žanrovski ne mogu lako da se okarakterišu, što je dosta zanimljivo. Takođe, sviđa mi se to što u Novom Sadu, za razliku od drugih gradova – nažalost, i Beograda – sve ekipe funkcionišu zajedno. Znamo se i družimo se i svi koncerti su posećeni, koji god da je muzički pravac u pitanju i makar kakvo bilo stanje u državi – priča Šovljanski.

Ono što Rebuild kolektiv razlikuje od ostalih predstavnika hardkor i pank scene je to što se većina članova u životu vodi strejt edž (straight edge) principima. U pitanju je pokret čiji pobornici, kako piše Vojkan Trifunović u odličnom članku za "Vice", “ne puše, ne koriste alkohol, droge, izbegavaju upotrebu mesa – vegetarijanci su, ili vegani – a i promiskuitetan seks je pod znakom pitanja”. Međutim, kako je “Crna ovca” kao klub otvoren za sve, a ne samo za strejt pankere, u njemu se ipak toči alkohol, baš kao i u sestrinskom kafiću. Sa druge strane, u oba prostora je pušenje strogo zabranjeno. Zbog toga sa Bojanom pričamo o tome kako funkcioniše to kada gostima poslužuješ pića koja sam nikada ne bi konzumirao i koliko je izazovno voditi anti-pušački kafić u zemlji gde je konzumacija duvana dozvoljena maltene svuda:

- Nije to uopšte teško, ali je odgovorno. Na nama je da ponudimo izbor, a na publici da sama odluči o tome. Suština strejt edža je u solidarnosti i empatiji, i mi smo tu da predstavimo tu ideologiju življenja, a ne da je namećemo jer to ne vodi ničemu. Nikada nismo zbog toga imali nekih posebnih problema. Mada, istina je da smo u startu, zbog zabrane pušenja u klubu na nekim internet portalima odmah bili okarakterisani kao “fašisti”, što nema smisla. Mi smo jedini prostor u gradu, ako izuzmemo restorane, koji praktikuje zabranu pušenja i ako neko baš želi da puši, stvarno može da ode bilo gde drugde. Svaki dan moram da objašnjavam nekome da su cigarete u unutrašnjosti kafića zabranjene, ali nije mi to teško. Na kraju, uvek imam taj sjajan argument koji kaže: “Ako može Makedonija – možemo i mi”!

Ipak, postoji jedan tip “mušterija” koji je u “Ovci” i “Ovnu” uvek dobrodošao, a to su naravno svi naši četvoronožni prijatelji. Naime, kolektiv redovno organizuje različite aktivnosti i događaje koje za cilj imaju skupljanje pomoći pse i mačke koje žive u lošim uslovima. Tako su organizovali nekoliko lepih dešavanja za pomoć Udruženju za zaštitu životinja SPANS, a na poslednjem sličnom događaju prikupljala su se sredstva za Azil za pse sa invaliditetom u Kraljevu kojima je, uz osnovnu, potreban i specifičan vid pomoći.

Sve to, naravno, znači da su ovi prostori potpuno pet friendly i da ovde slobodno možete da se opustite sa svojim ljubimcem. Za veliku pohvalu je i to da kafić “Crni ovan” uvek ima pune zdelice sa hranom i vodom za pse lutalice, a gosti su uvek pozvani da pri poseti ponesu koju kesicu hrane za napuštene životinje o kojima brine čitav kolektiv “crnih ovčica”.