Profesor Ristić: Potrebno je 60 do 80 miliona evra godišnje za prevenciju od poplava, a nacionalni stadion košta 500 miliona

Srbiji je potrebno 60 do 80 miliona evra godišnje za prevenciju od poplava, ali to nije mnogo novca, jer za zemlju koja stalno trpi posledice bujičnih poplava, ovo treba da bude prioritet, a ne, na primer, izgradnja nacionalnog stadiona koji bi "proždrao" više od 500 miliona evra, rekao je profesor Šumarskog fakulteta Ratko Ristić, dodajući da bi tim parama rizik od poplava bio redukovan za 60 do 70 procenata.

Gostujući u Novom danu Televizije N1, on je istakao da nikog ne treba da iznenađuje što pada kiša u maju i junu, jer to su dva najkišovitija meseca kod nas.

Bujične poplave su karatkeristične za Srbiju južno od Save i Dunava, rekao je, dodajući da je u Srbiji u proteklih 60 godina u poplavama poginulo više od 130 ljudi, te da je materijalna šteta veća od 14 milijardi evra.

– Jedino rešenje je da ozbiljnije radimo na prevenciji bujičnih poplava, da otklonimo sve ono što ih generiše, jer kada se one jave - ne može mnogo toga da se učini. Bujične poplave se generišu u najvišim delovima slivova bujičnih vodotokova. Tamo je jako važno sve degradirane, obešumljene sredine sanirati, vršiti selektivna pošumljavanja. Onde gde imate šumu, ogromna količina vode se zadržava na lišću i u zemlji. Ako su šume iskasapljene, ako je prostor uglavnom urbanizovan, najveći deo vode vrši eroziju zemljišta i povlači ogromnu količinu zemljanog kamenog materijala. Zato su ove bujice braon boje – kazao je on.

Takođe je važno praviti protiverozivne siteme - male brane koje imaju zadatak da zadrže taj kameno-blatni materijal i da stabilizuju teren, dodao je.

– Veliki problem predstavlja mreža šumskih puteva, koji često nemaju drenažne kanale, pa postaju idealne putanje za kretanje vode. Seča šuma mora da se veoma obazrivo vrši, a na kritičkim slivovima - šuma mora da ostane nedirnuta – kazao je.

Kod nas se seku šume tamo gde ne treba, a seče se i više mase, istakao je.

Svaka lokalna samouprava bi morala da ima operativni plan odbrane od poplava na vodama drugog reda, podsetio je profesor.

– Lokalne samouprave ne smeju da dozvole izgradnju objekata u plavnim zonama. Sa druge strane, mnoge samouprave nemaju dovoljno novca da se bave vodama drugog reda. Tu je uloga države nezamenjiva. Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede mora da obezbedi sredstava da se svi ti operativni planovi po opštinama urade na suštinski kvalitetan način. Moraju mnogo više da se grade protivbujični objekti i mora mnogo više da se pošumnjava. To bi trebalo da bude obaveza Srbija šuma, ali oni to ne rade. Mnogo više se bave sečom, nego pošumnjavanjem – kazao je profesor.

Na pitanje koliko je toga urađeno od 2014. godine i velikih poplava sa kojima se Srbija tada suočila, profesor odgovara da je objekvitno učinjeno mnogo, ali to mnogo - nije dovoljno.

– Izostalo je uređenje vršnih delova slivova, prostora na kome nastaju bujične poplave. Potrebno je da država premo resornog ministarstva izdvaja daleko veća sredstava za uređenje slivova. Nekada smo procenjivali da je to 30 do 40 miliona evra godišnje, sada je to 60 do 80. Mislim da to nije velika količina novca, za zemlju koja stalno trpi posledice bujičnih poplava, ovo treba da bude prioritet, a ne na primer izgradnja nacionalnog stadiona koji bi "proždrao" preko 500 miliona evra. S tim parama mi bismo za 60 do 70 procenata redukovali rizik od ovih poplava – rekao je.

Ceo tekst pročitajte na sajtu N1.