Prvi put u Srbiji – mesto za druženje i uživanje u trećem životnom dobu, "Kuća sreće"

U našoj kulturi stari ljudi su nepravedno zapostavljeni. Nekako su tihi, ne obraća se dovoljno pažnje na njih. Tim koji čine lekar, psiholog - psihoterapeut i vaspitač – savetnik, želi da menja takve narative, te je kreirao, prvi put u Srbiji, novi koncept – "Kuću sreće".

Njihova misija je da olakšaju treće životno doba koje, ma koliko da je moćno, definitivno ima svoje izazove. Ono treba da bude dostojanstveno, a usamljenost, teška životna iskustva, anksioznost i depresivnost su prateća iskustva pozne životne dobi, te je ideja osnivača "Kuće sreće" da se najpre pobrinu za njihove emocionalne i psihološke potrebe tako što će im omogućiti uslove za neophodnu socijalizaciju.

"Kuća sreće" nalazi se u Sremskoj Kamenici, na adresi 23. oktobra, broj 11 i otvorena je tokom dana, od 8 do 16 časova, te umesto posla na kom su proveli čitav svoj radni vek, stari ljudi, penzioneri sada u to vreme zasluženo odlaze na zabavu, druženje i relaksaciju među svojim vršnjacima. Dani su polustrukturisani, sa unapred osmišljenim aktivnostima, ali i sa pregršt slobodnog vremena koje korisnici u prijatnom i prostranom ambijentu mogu koristiti na načine na koje oni to žele.

Čak i kada postoji voljnost mlađih generacija da se pobrinu za svoje roditelje, bake i deke, često usled pritisaka i obaveza svakodnevice neće biti u mogućnosti da im se posvete na adekvatan način, a pogotovo ne u dovoljnoj meri.

– Iako je potreba starih ljudi da žive smislen život i onaj život vredan življenja - neupitna i sigurno od strane mnogih prepoznata, na nju do sada niko nije uspeo da odgovori, te u tom smislu ‘Kuća sreće’ jeste prvi na ovakav način kreiran divan i spefičan kontekst u kome se stari ljudi mogu povezivati i svoje stare dane zasluženo živeti kroz druženje i bezbrižnost. Dakle u pitanju je mesto na kome se naši seniori, roditelji, odnosno bake i deke upoznaju, druže, piju kafu, kuvaju, igraju razne društvene igre, edukuju se, pevaju, sviraju, slave rođendan, plešu ili se već na drugačije načine lagano fizički ili društveno aktiviraju; takođe je i mesto na kome mogu dobiti i psihološku podršku u onim godinama, koje iako su zlatne, imaju svoje specifičnosti i često nose teret proživljenih decenija – izjavila je jedna od osnivačica, Jelena Jung, psiholog i akreditovani kognitivno-bihejvioralni psihoterapeut (EABCT).

– U našoj i vašoj Kući sreće imaćete priliku da se zabavite, plešete, kuvate, vežbate, smejete se i radujete, pričate lične priče, čak tugujete i strahujete, u sigurnom i bezbednom okruženju. Ovde ste vi i sve ono što jeste dobrodošli bez ustezanja i straha od osuđivanja – dodala je Nataša Drageljević, jedna od osnivačica, vaspitač i TA savetnik.

– Na Balkanu, tradicionalne vrednosti često stavljaju porodicu u centar društva, ali se u našoj kulturi nekako ne pridaje dovoljno pažnje starijim članovima porodice. Ovo može biti posledica vaspitanja, stila života koji je svojstven našem podneblju. Često smo svedoci da su u starosti socijalne relacije i kvalitet života prepušteni nekim slučajnim okolnostima. Mi želimo da promenimo takvu perspektivu i čak u širem kontekstu potencijalno utičemo na kreiranje drugačije svesti o kvalitetu života starijih ljudi na našim prostorima. Želimo i ovde da vidimo ljude u zenitu koji su nasmejani, koji se zabavljaju, a ne ljude koji žive život dok moraju i to na autopilotu. Neka promena krene upravo od nas i vas – izjavio je jedan od osnivača, Ilija Matković, lekar.

Timu osnivača u ovoj prelepoj ideji pridruženi su i drugi ljudi: psiholozi psihoterapeuti i savetnici, instruktori specifičnih znanja i veština, ali i svi oni koji će se tek pridružiti i na adekvatan način odgovarati na individualne potrebe korisnika, koje će u kontinuitetu osluškivati.

"Kuća sreće" dakle nije dom za stare, takva mesta već postoje, ovo je mesto koje kreira kontekst gde se seniori na dnevnom nivou mogu najpre upoznavati, povezivati i družiti. Akcenat je dakle na druženju sa vršnjacima, uz podršku posvećenih ljudi i ideju da zajedno prkosimo usamljenosti i sveprisutnoj socijalnoj izolovanosti kod starih ljudi, pogotovo u našoj kulturi. Starost nakon svačijeg proživljenog života treba da je na dostojanstvo i radost!