Registar pedofila u Srbiji: Treba li da bude javan?

Sve češće smo svedoci privođenja osoba za koje se sumnja da su predatori te se postavlja pitanje da li roditelji imaju pravo da znaju ako je osuđivani pedofil u okruženju njihove dece, da li živi u komšiluku i nalazi se na slobodi.

Nakon što je Igor Jurić iz Fondacije "Tijana Jurić" pre nekoliko dana obavestio javnost da je izvesni M. Č. iz Užičkog kraja posle odsluženja četrnaestogodišnje kazne zbog silovanja ponovo na slobodi kao što je i 2018. godine upozorio na puštanje iz zatvora Malčanskog berberina i Dušana Murgaškog zvani Pikaso, ponovo se otvara pitanje da li registar osuđivanih pedofila u Srbiji treba da bude javan?

– Više puta sam navodio nekoliko primera zbog kojih bi registar morao biti javan, ali onaj ključni primer jeste smrt i ubistvo male Marije po kojoj je Marijin zakon dobio ime. Roditelji male Marije nisu znali da su u kuću puštali čoveka koji je seksualni predator, koji je bio pravosnažno osuđen već za jedan prestup kada je u pitanju sekualno zlostavljanje. Komšije su ćutale, jer ih se prosto nije ticalo, što imamo u velikom broju primera, da to nije "moj problem, nego nečiji drugi". Tek kada se dogodila strašna tragedija i kada je dete mučki ubijeno, tek su tada komšije prilazile ocu male Marije i govorile mu: "Eto, ja sam znao za njega, nije mi bilo jasno kako si dopuštao da ti ulazi u kuću", a pritom niko ga nije upozorio. Ti ljudi su se doselili u mesto Ledince i, eto, zaista nisu poznavali sve ljude koji su stanovali u tom mestu – priča za "Blic" Igor Jurić ističući da je to samo jedan, ali dovoljan primer koji oslikava zašto bi svi moraju da znaju ko je osuđivani pedofil.

Jurić takođe podseća da je nekoliko puta naglašavao da, kada je njegova ćerka Tijana nestala, tri osumnjičena su bili pedofili iz Bajmoka, mesta sa 6.000 stanovnika. Ni dan danas, kaže, ne znaju se njihova imena i "dan danas se oni igraju sa nečijom decom" i, kako ističe, ti ljudi jesu potencijalna opasnost.

On ističe takođe da bi u javnom registru pedofila bili samo oni koji su pravosnažno osuđeni, i ne bi bilo prostora ni za kakva nagađanja.

– Registar mora biit javan. To više nije pitanje da li treba ili ne treba, on mora postajti i mi roditelji imamo pravo na to da možemo da upozorimo svoje najmilije ako je predator u njihovoj blizini – kaže Jurić za "Blic".

Registar pedofila postoji ali nije javan

U Srbiji ovaj Registar postoji od donošenja Marijinog zakona 2015. godine i sastoji se od podataka o osobama koje su osuđene pravosnažnim presudama. Podaci iz njega mogu se dati sudu, tužiocu i policiji u vezi sa krivičnim postupkom koji se vodi. Uz zahtev se mogu dati i određenom preduzeću ako još uvek traju pravne posledice osude. Podaci su dostupni takođe i ustanovama koje rade sa maloletnicima.

Ipak, posmatrano kroz prizmu prava i zaštite podataka, pravnici smatraju da je javno odavanje ličnih podataka pre svega protivno zakonu, ali da takođe predstavlja i žigosanje osoba koje bi trebalo da se resocijalizuju i ponovo uključe u društvo.

Detaljnije o tome šta su pravnici rekli o ovom problemu i kako je to pitanje rešeno u nekim zemljama pročitajte na sajtu "Blica".