U Srbiji ima 2.000 prozjumera

Broj prozjumera u Srbiji, domaćinstava koja su instalirala solarne panele i sada EPS-i šalju viškove energije koje proizvedu, u 2023. godini, prvih punih 12 meseci od kada ova mogućnost postoji, popeo se na skoro 2.000. Ukupno je instalisano preko 16 megavata kapaciteta, pokazuju podaci Elektroprivrede Srbije dostavljeni Centru za unapređenje životne sredine, koji je prošlog petka organizovao onlajn radionicu posvećenu ovoj temi.

Prozjumeri ili zvanično kupci-proizvođači, višak proizvedene energije šalju u distributivni sistem, koji se, kako je plastično objasnio Vladan Šćekić, predsednik Centra, ponaša kao virtuelna baterija.

To znači da se struja proizvedena tokom letnjih meseci kada je sunčeva energija najjača, može koristiti tokom jeseni i zime, tako da vlasnik panela na kraju svu tu energiju iskoristi.

Poravnanje je jednom godišnje, 31. marta.

– To znači da mi iz meseca u mesec gomilamo viškove i možemo da ih iskoristimo do kraja marta. To je recimo bolje rešenje nego u Sloveniji gde se 31. decembra vrši poravnanje. Mi ovako viškove struje koju proizvedemo tokom leta, možemo da koristimo tokom cele zime i da uđemo u novi ciklus u aprilu. To je kao pripejd tarifa gde se nepotrošena struja prenosi u sledeći mesec – kaže Nenad Maričić, jedan od prvih prozjumera u Srbiji.

Ako do 31. marta kupac-proizvođač ne potroši višak koji je u prethodnih 12 meseci predavao EPS-u, ti kilovati se poništavaju, odnosno "propašće mu".

Prva godina postojanja prozjumera je pokazala da je polovina onih koji su instalirali solarne panele uspela da potroši svu energiju koju je predala EPS-u, a da je dodatnih 31 odsto domaćinstava imalo relativno mali višak od manje od 500 kilovata koji nisu iskoristili do 31. marta. Samo četiri odsto prozjumera je proizvelo više od 2.000 kilovata koji su im "propali", i oni su odgovorni za čak 41 odsto svih viškova koje je EPS dobio "besplatno". 

Ugradnja solarnih panela najkorisnija je onima koji često ulaze u crvenu ili plavu zonu.

Kako kaže Maričić, za elektranu od 10 kilovata period isplativosti je oko sedam godina, a za elektrane od pet kilovata od 10 do 12 godina.

Cene solarnih elektrana variraju, ali se u Srbiji okvirno kreću od 1.000 do 1.200 evra po kilovatu panela. To znači da je za elektranu od šest kilovata potrebno oko sedam hiljada evra.

–  Na sajtu prozjumer.rs moguće je pronaći i kalkulator preko koga se može okvirno izračunati potrebna veličina solarne elektrane i videti gruba procena cene takvog sistema. Zakonom je maksimalna veličina elektrane za prozjumere ograničena na 10,8 kilovata, što je za nivo domaćinstva sasvim dovoljno – kaže Šćekić.

Pritom, treba znati da se struja iz distributivnog sistema povlači u onoj tarifi u kojoj je i predata, što znači da pri planiranju elektrane treba prevashodno gledati potrošnju iz više, dnevne tarife, budući da i sunce energiju daje samo tokom dana.

U suprotnom se može dogoditi da se postavi preveliki sistem, što će em podići troškove em može dovesti do toga da domaćinstvo na kraju ne uspe da tokom godine povuče sve viškove koje napravi tokom leta.

Treba znati i da držanje "viška" energije u sistemu EPS-a zapravo nije sasvim besplatno.

Kad se radi o viškovima "plaćamo samo mrežarinu i naknadu za povlašćene proizvođače na šta se obračunava akciza i PDV, što znači da preuzimanje naših viškova košta 6,04 dinara po kilovat času".

Iako postavka solarne elektrane može da košta od pet do deset hiljada evra, pa i više od toga, često je moguće dobiti olakšice koje pokrivaju deo troškova.

Tako Ministarstvo energetike ima program energetske sanacije preko kog je najčešće moguće dobiti subvenciju do 50 odsto za elektrane veličine do šest kilovata.

– Tako da je tu najčešći iznos subvencije do 400.000 dinara. Već s tom subvencijom smanjuje se period povraćaja investicije u solarnu elektranu – kaže Maričić. Ipak, budući da ovaj program Ministarstvo sprovodi u saradnji sa lokalnim samoupravama, subvencije za solarne panele nisu dostupne u svim opštinama, pa pre izgradnje prvo treba proveriti koji uslovi važe za lokaciju gde se nalazi kuća na kojoj će biti postavljena elektrana.

Izvor: Nova Ekonomija