Da se naši sugrađani žale na neljubaznost šalterskih radnika, može se svakodnevno čuti. Ipak, otkrili smo da ima i svetlih primera, koji ne samo da svoj posao obavljaju valjano, nego su i vrlo prijatni i ljubazni.

Za većinu ljudi, prva asocijacija na nekog ko radi za šalterom je “namrčeno” lice, dve, tri jedva “isceđene” reči i večiti “jedan papir koji vam fali”. S obzirom na to da nijedna generalizacija nije dobra, sproveli smo anketu među čitaocima našeg portala i pitali ih imaju li pozitivna iskustva sa šalterskim radnicima.

Može se zaključiti da Novosađani najviše hvale radnike u poštama.

– Mala pošta, poštica takoreći, u Temerinskoj ulici (između Bele njive i Jug Bogdanove). Dva šaltera, dve radnice, uvek ljubazne, spremne da pomognu, naročito vremešnim klijentima – kaže naša sugrađanka Sanja J.

Snežana T. pak ima lepe reči za “crnokosu, izuzetno ljubaznu ženu koja radi na paketima u pošti na Bulevaru Jovana Dučića”, a više anketiranih istaklo je Vedranu, načelnicu pošte na Bulevaru Oslobođenja, za koju tvrde da je uvek kulturna i predivna. Takođe, kao uvek ljubazne pomenute su i žene koje rade u pošti u Petrovaradinu, a uz to redovno deci dele bombone, ali i “fina gospođa u Pošti na Satelitu, uvek nasmejana i raspoložena”, kao i mnogi drugi zaposleni u ostalim poštama.

Pohvale stižu i za Agenciju za privredne regisgtre, gde su, kako su naši čitaoci uvereni, “svi vrlo fini”, a Tijana R. je posebno upamtila jednu ženu iz Trebinja, za šalterom sa desne strane.

– Jako je prijatna gospođa u “Informatici” (na odeljenju za promenu vlasnika). Ljubazna, nasmejana, vickasta, a brzo radi. Sve, sve pohvale! Odavno se nisam tako ismejala na nekom šalteru – smatra Ildi F, a od ostalih anketiranih stiže još pohvala za pomenutu radnicu, za koju saznajemo da se zove Živka Beba Arsić.

Nadu ulivaju i bankarski službenici, koji su se takođe našli na ovoj listi, pa tako Novosađanka Jelena P. po dobrom pominje “plavokosu bankarku koja je sada šef filijale Banca “Intesa” u Rumenačkoj ulici“.

– U Kamenici u “Poštanskoj štedionici” rade dve predivne i preljubazne žene. Jedna mi je pomogla toliko da bi mi trebalo pet minuta da napišem šta je sve uradila. Njoj je to bilo dva minuta posla i dva telefonska poziva, a meni bi trebalo tri dana da sve to obavim. Ne zvuči mnogo, ali obično se na drugim mestima ne ponašaju tako – oduševljena je Milica Š.

Nekolicina njih setila se i Svetlane Sekulić koja radi u Studentskoj službi na Poljoprivrednom fakultetu, za koju kažu da je svi studenti obožavaju, jer je uvek tu da sasluša, pomogne i nađe rešenje, a lepe reči uputili su i njenoj koleginici Violeti Rokvić.

– Fakultet tehničkih nauka, studentska služba, šalter elektro smera, divna Gospava, najbolji radnik u istoriji, uvek spremna da pomogne – ističe Aleksandar S.

Ne manjka ni prijatnih iskustava u zgradama Policijskih uprava.

– Nedavno smo menjali lične karte u SUP-u kod Mosta slobode. Devojka koja je radila bila je izuzetno ljubazna. Ne znam kako se zove, visoka, vitka, duga crna kosa – priseća se Gordan M, dok Nikolina K. ističe Jelenu Glušicu, takođe zaposlenu na šalteru u SUP-u.

Lepa iskustva naši čitaoci imali su i sa “gospođom Momom na šalteru za izdavanje krštenica”, momkom sa šaltera u Socijalnom, ženama iz Poreske, “Vuletom iz Gradske kuće koji radi na overi fotokopija”, Ivanom Petrović iz Katastra...

– U Poreskoj su jako ljubazne i uslužne službenice, pomogle su svima vrlo predano i za pohvalu. Kada sam predavala za povrat PDV toliko sam bila pod utiskom, a mene je baš teško oduševiti – veli Vesna Č.

– Edita radi bolovanja u RFZO na Žitnom trgu, ljubazna, objasni strpljivo svima. Gradska poreska uprava i Republička poreska uprava, ne znam im imena , vrlo su korektni, APR takođe – nabraja Beba D, a Marko M. na spisak dodaje i PIO fond, Nacionalnu službu za zapošljavanje, skoro sve pošte, gradske institucije, policiju…

Ovaj naš sugrađanin kaže da je više imao problema sa ljudima koji čekaju u redovima, nego sa šalterskim službenicima.

– Moram priznati da sam prijatno iznenađen činjenicom da već tri, četiri godine nikakvo loše i neprijatno iskustvo nisam imao na šalterima. A ljudi, ovaj hoće preko reda, ovom se žuri, ona tamo je sa deletom od 12 godina kojem ne možeš objasniti neke stvari, onaj tamo plače jer je red duži od pola metra… – žali se Marko, dodajući da šalterski radnici sve to moraju da trpe.

Takođe, i u nekim drugim odgovorima prepoznaje se razumevanje za osobe koji se bave ovim poslom, s obzirom na to da rade sa raznim ljudima. Međutim, i pored sveg stresa koji doživljavaju, činjenica je da ipak sve zavisi od – čoveka, jer iz odgovora je jasno da ima šalterskih službenika kojima nije teško da se osmehnu, pruže toplu reč i pomoć.

– Ja se ne sećam da sam nekad doživela neprijatnost, ali ima ih svakakvih, kao i nas sa druge strane. Ja da sam šalteruša, davno bih nekog ubila – našalila se Vladimira K. i ovu našu anketu zaključila još jednom potvrdom da je sve relativno.