Nema tog marta u kome se voćari ne plaše mraza, ni voćke koja neće krenuti ako temperature budu iznad 20 stepeni. A sve smo to imali ove godine. I taman kada su voćari pomislili da se spaslo sve što je moglo, stigao nam je sneg u aprilu. Profesor Dragan Radivojević sa katedre za voćarstvo Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu kaže da može da se utvrdi koji cvet je izmrzao, a koji nije, ali da tačno predviđanje ne može da se uradi. Objašnjava i da li voćari mogu da se protiv mraza bore dimom, ali i očekuju li se nestašice i povećanje cena voća.

Profesor Dragan Radivojević navodi da su upravo visoke temperature koje smo imali izmamile voćke da krenu i onda se desio mraz od koga smo imali štete, prenosi RTS.rs.

Ističe da je srećna okolnost da kod poslednjeg mraza, juče i prekjuče, nije bilo velike štete, jer se u voćarskim rejonima temperature nisu spuštale mnogo ispod minus jedan.

– Ne očekujemo da je na tim temperaturama došlo do većih šteta – dodaje Radivojević.

Navodi da je veću štetu naneo mraz koji je bio 29. marta.

– To je specifičan mraz zato što je naneo štete na nekim voćarskim terenima koji uopšte tome nisu skloni. To je jedna posebna vrsta mraza koja je bila praćena veoma jakim vetrom, delovala je bez obzira na konfiguraciju terena i u donjim i gornjim slojevima vazduha, tako da su malo veće štete nanete na obroncima Fruške gore, a bilo ga je u većoj meri i u okolini Bele Crkve – dodaje profesor.

Ističe da te štete mogu biti značajne posebno kada su u pitanju trešnja i kajsija.

– On nam je naneo štete i na jabuci u smislu smrzavanja cveta. Međutim, jabuka je specifična po tome što ima jako veliki broj cvetova i to ne mora negativno da se odrazi na visinu prinosa kod te voćne vrste – navodi Radivojević.

Ističe da ima pojedinih voćnjaka koji su stradali, posebno kada je u pitanju kajsija i trešnja, ali globalno gledano nije šteta toliko velika i za sada se može reći da će dobra biti sezona.

– Ono što je mali problem je što se u narednom periodu najavljuju relativno niske temperature, na tim temperaturama let insekata, let pčela koje nam vrše oprašivanje voća je relativno mali i onda može da dođe do problema smanjenog oplođenja što kao rezultat može imati manju rodnost. Međutim, u takvim okolnostima i cvetanje traje duže, pa u onim zadnjim danima kada se podigne temperatura možemo očekivati opet da će doći do oprašivanja i većeg roda – objašnjava Radivojević.

Ostatak teksta možete pročitati preko ovog linka.