Pojedini lekovi mogu u različitoj meri da utiču na našu sposobnost upravljanja motornim vozilima, a neki na vožnju utiču toliko značajno da su ekvivalentni konzumiranju alkohola.

Neki od problema s kojima se mogu suočiti vozači koji upotrebljavaju lekove jesu pospanost, umor, vrtoglavica, umanjena percepcija. U najtežim slučajevima, usled delovanja medikamenata, moguće je da dođe i do saobraćajnih udesa. Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, povrede u saobraćajnim nesrećama će biti peti vodeći uzrok smrti do 2030. godine.

Vožnja motornog vozila je složen zadatak, zbog čega vozači moraju biti u stanju da vide, razmišljaju i pravilno reaguju. Neki lekovi, bilo da su oni koji se u apoteci izdaju na recept ili bez recepta, mogu da deluju na ove veštine, piše Telegraf.

– Prvu grupu čine lekovi koji mogu da utiču na sposobnost upravljanja motornim vozilima i mašinama, a obeležavaju se praznim crvenim trouglom (∆) na spoljašnjem pakovanju leka. Druga grupa su medikamenti koji snažno utiču na sposobnost upravljanja motornim vozilima i mašinama, i pod čijim dejstvom apsolutno ne bi trebalo voziti, a označavaju se punim crvenim trouglom (▲) na spoljašnjem pakovanju leka. Treća i najopasnija grupa su lekovi koji se ubrajaju u opojne droge, a obeležavaju se znakom paragrafa (§) na spoljašnjem pakovanju leka – objašnjava mr ph spec Jasna Anđelković, farmaceut Farmaceutske komore Srbije.

Uobičajeni neželjeni efekti ovih lekova koji mogu uticati na vožnju su osećaj pospanosti ili umora, mogući su i vrtoglavica, nesvestica, mučnina, zamagljen ili dvostruki vid, jeza, nestabilnost, zbunjenost.

Posle upotrebe određenih lekova kod nekih pacijenata uočava se i slabost mišića ili slabija koordinacija, anksioznost, a oni često utiču i na pravilnu koncentraciju i procenu udaljenosti ili brzine drugog vozila.

Neki od lekova koji mogu da ugroze vožnju su lekovi protiv nesanice, anksioznosti, epilepsije, antidepresivi (koriste se kod depresije i za bolova u nervima, migrene, problema sa bešikom), antipsihotici (za stanja kao što su šizofrenija i bipolarni poremećaj), neki antihistaminici (kod alergije, prehlade i gripa), opioidi (za ublažavanje bolova), neki preparati protiv prehlade i gripa, kao i određeni lekovi za krvni pritisak ili mučninu.

– Rizici su veći ako se uzima više od jednog od ovih lekova ili ako se konzumira alkohol u toku terapije ovim medikamentima – zaključila je Anđelković.