Krajem maja postavljena je izložba ekslibrisa u Biblioteci Matice srpske. U pet vitrina izloženo je 144 ekslibrisa koji pripadaju Likovno-grafičkoj zbirci biblioteke.

To su materijali privatnih lica i institucija, a najveći broj su radovi Karolja Andruška. Pored njega autori su i Bogdan Stanojev, Mladen Josić, Ivan Boldižar, Miodrag Nedeljković, Živko Bojčić, Slobodan Bata Nedeljković, Božidar Jakac, Ljubomir Vujaklija i dr.

Ekslibris (ex libris) je latinski izraz koji u prevodu znači “iz knjiga”. To je  štampana ili ručno izrađena nalepnica koja se lepi na unutrašnju stranicu prednjih korica knjige i označava njenog vlasnika.

Pošto u latinskom jeziku ne postoji reč biblioteka, ekslibris slobodnije rečeno znači “ovo je knjiga iz moje biblioteke”. Razlog njegove pojave je strah da će neko od vlasnika pozajmiti knjigu i neće je vratiti. Javlja se još u XV veku u Nemačkoj.

U knjizi “Vlasnici ekslibrisa u Srbiji”, autor Dušan Salatić objašnjava da je nalepnica po pravilu umetnički rad “malog” formata, gde se iza natpisa ekslibris stavlja ime i prezime vlasnika knjige, odnosno biblioteke. Sadrži i ilustraciju sa odgovarajućim simbolikom koja najčešće odražava sklonost i karakter vlasnika, često i profesiju.

Početkom XX veka ekslibris dobija novu funkciju. Naime, kolekcionari počinju da sakupljaju i stvaraju privatne kolekcije knjižnih listića. Posebnu vrednost imaju ekslibrisi štampani u tiražu do 50 primeraka, numerisani i potpisani od strane umetnika

Danas u svetu desetine hiljada kolekcionara sakuplja i rezmenjulje ekslibrise.

Izložbu u Biblioteci Matice srpske priredile su Bojana Bjelica i Jovana Novakov, a glavni urednik je Selimir Radulović.

Ova nesvakidašnja kolekcija može se posetiti svakim radnim danom u Katalogu biblioteke od 7.30 do 19.30 sati. Izložba će trajati nekoliko meseci. Ulaz je besplatan.