Pobesneli usisivač čisti zvuk za višedecenijski jubilej

Nekad je bilo drugačije. Svet je bio pitomiji, suptilno je pokušavao da nas ukalupi, a mladost je bila buntovna. Stalno se sviralo, prašio pank.

Poruka je bila jasna, jednako sam dobar kao i ti, nema mesta diskriminaciji, uvek kontra dominantnom i podelama, verujemo u spontanost i svoje veštine. Budi divlji i slobodan, otarasi se komercijalnih uticaja, propagiraj jednakost. 

Devedesetih godina prošlog veka jednolično sivilo je zahvatilo Novi Sad, a klinci i oni malo stariji su svoje nezadovoljstvo iskazivali stvaranjem. Iz svake garaže i podruma brujala su pojačala, muzička scena je bila živa, iako je sumorna stvarnost jahala po glavama. Ipak, omladina se kalila sa gitarama u rukama, bila vitalna, kreativna. Rokao je i Pobesneli usisivač.

Sad već “momci” u punoj snazi, Vladimir Aleksić, Ferenc Ižak, Slobodan Stanojević i Igor Radujkov su u prošlom veku upalili mašinu i startovali Pobesneli usisivač. Zvuk “muzičkog čistača” kreće 1993. godine. Pržilo se, loma snimalo, puno sviralo, udarnički vežbalo. Zatim su se raštrkali na razne strane. Sad su ponovo zajedno, a okupila ih je želja da obeleže 30 godina od nastanka i izlaska prvog spota.

− Nas četvorica smo originalna postava. Spontano smo se nanovo okupili ove godine i ne stajemo. Nije zajebancija, ozbiljno vežbamo (smeh). Svi jurcamo, idemo na posao i probe su nam pražnjenje, katarza. Imamo dovoljno godina i nema više čekanja, nema popravnog. Ima materijala, nakupilo se za ove tri decenije. Sve su pesme stare, samo u novom aranžmanu. Ako moram da definišem, to je alternativni rok sa primesama panka. Znači, popularna muzika (smeh). Ulazimo u studio uskoro odnosno do kraja života sigurno (smeh). Cilj je da sve to krunišemo koncertom. Sloba i Igor đavolski sviraju, a Ferika i ja ih pratimo koliko možemo. Važno je da zajednički učestvujemo u procesu stvaranja pesama – rekao je Vlada.

Za ime benda je zaslužan zvuk usisivača i to čuvenog proizvođača “Sloboda” Čačak kojeg je onomad imala svaka kuća. “Pobesneli” svirci se znaju iz mladalačkih dana kad se u svakom novosadskom kvartu sviralo.

− Zlatar sam i priroda posla je takva da stalno sedim. Ovo okupljanje me je diglo na noge. Svirao sam gitaru sedećki, ali posle dve probe sam skočio i sad bez prekida stojim dva sata (smeh). Sloba i Igor su vrsni muzičari i drago mi je da hoće da sviraju s nama dvojicom musavaca sa Telepa. Svi smo redovni na probama, uvek ih čekamo kao ozebao sunce. Drži nas ova priča i vežbanje. Itekako prija, prosto leči. Sad ne mogu da zamislim život bez toga. Svirka mora da se desi. Zatežemo se iz dana u dan (smeh). Stari zvuk se zadržao, ali produkcija će dosta toga učiniti boljim i kvalitetnijim. Sviđa nam se kako zvučimo, a i nije komercijalno – iskren je Ferika.

Jedno vreme je bend fercerao sa različitim ekipama koje je Vlada okupljao, a on sam bio je duži period vokal u reaktiviranoj Pekinškoj patki. Sloba je voštio bubnjeve od Charlie B preko Pero Deformero do Osmi dan. I Igor je bio aktivan u Charlie B, a sa Slobom se zna iz srednje škole. 

− Vladu smo nas dvojica upoznali kad u bendu Anestezija ostajemo bez gitariste i on uskače. Sa Charlie B sam izbacio dva albuma, nakon čega sam se oženio, izašao iz benda i prodao bas. Pojavila se ideja da Charlie B opet krene da radi, ali se priča izjalovila i stigla je korona. Kad zove Vlada i kaže: “Hajde da nešto napravimo za 30 godina Pobesnelog usisavača jer nemamo zabeležen digitalni snimak nijedne pesme”. Radio je Vlada s drugim postavama, tako da bend nije sve vreme stajao u fioci. Zvučalo mi je dobro da se stara priča pokrene. Od 2006. nisam bio muzički aktivan. Ponovo kupujem bas i krećemo. Prija mi ovo okupljanje matoraca (smeh). Ponovo smo se pokrenuli, živnuli. Energija je tu i uživamo u svakom minutu sviranja – poručio je Igor.

Svi imaju podršku najbližih bez obzira što su u “godinama” jer za prave stvari nikad nije kasno. Sloba smatra da su devedesete godine bile divlje – raspadali su se mozgovi, pa kako ne bi jedan novosadski bend.

− Dobro se osećamo. Lečenje u garaži. Da nije tako, išao bi na Kvantaš umesto znojenja za bubnjevima. Ne treba mi nikakav fitnes, na probama mršavim. Bolje da sam za instrumentom, nego u švaleraciji ili porocima (smeh). Na prvoj probi, Ferika ostaje ukočen u čučnju kad je uključivao pojačalo, a sad skače bez problema (smeh). Doterano je više od deset pesama, a do 20 moramo spremiti da svirka bude kako valja. Tekstovi su pisani o onim teškim vremenima, ali paralela sa današnjicom je očigledna. Zadovoljni smo do sada postignutim, iako je napredak mogao biti brži. Svakako hoćemo nešto da uradimo dok još možemo i ne dođe onaj čika sa kapuljačom (smeh) – zaključio je Sloba.

“Woke up on a good day
And the world was wonderful
A midnight summer dream had me in its spell…“ 

Dejan Ignjić