Hladno vreme pogoduje razvoju bakterija i virusa. Ako se naše telo još nije prilagodilo nižim temperaturama ili ako nam je imunitet oslabljen, podložniji smo prehladi ili gripu. A sigurno ste čuli kako nam beli luk može pomoći u tome. Ali, da li je ovo istina?

Beli luk je često korišćen sastojak u skoro svakoj kuhinji. Bogat je hranljivim materijama, sadrži vitamine A, C, E, K i vitamine grupe B (B1, B2, B3, B6), zajedno sa mineralima kao što su natrijum, kalijum, kalcijum, bakar, gvožđe i cink. Alicin, koji se nalazi u belom luku, aktivira se kada se začin isecka i efikasan je protiv bakterija, smanjuje začepljenost nosa, podstiče iskašljavanje i ublažava kašalj.

Beli luk takođe ima mnogo antioksidanata koji pomažu u popravljanju oštećenih ćelija. Vitamini B6 i C u belom luku jačaju imuni sistem, ublažavaju simptome i ubrzavaju oporavak.

Istraživanje iz 2001. godine pokazalo je da su ljudi koji su jeli sirovi beli luk 12 nedelja, između novembra i februara, imali manje prehlade. Takođe, oni koji su se prehladili brže su se oporavili.

Konzumiranje male količine sirovog belog luka u dnevnim obrocima može biti od koristi za prevenciju bolesti. Međutim, postoje neželjeni efekti kao što su žgaravica, iritacija usta, nadimanje, mučnina, dijareja ili povraćanje. Prekomerna konzumacija sirovog belog luka takođe može dovesti do lošeg zadaha i telesnog mirisa.

Osim toga, ljudi koji tek počinju da konzumiraju beli luk mogu da osete iritaciju u grlu, a kod nekih osetljivih ljudi mogu se razviti i osip na koži. Beli luk takođe može da ometa delovanje određenih lekova, što dovodi do neželjenih efekata. Zbog toga je preporučljivo da se konsultujete sa sopstvenim lekarom o konzumaciji belog luka, prenosi Danas.rs.