Penzioneri mesečno za lekove izdvajaju od nekoliko hiljada do preko 20.000 dinara u zavisnosti od zdravstvenih problema koje imaju, kažu u Udruženju Amiti. To je veliki udar na novčanik brojnih penzionera. Predlažu da država konkretnom merom pripomogne. Još jedno rešenje vide u prevenciji.

Najstariji sugrađani, kao i ostalo stanovništvo, kažu stručnjaci, najčešće obolevaju od kardiovaskularnih autoimunih, respiratornih i malignih bolesti.

Kada legne penzija, mnogi penzioneri iz pošte idu pravo u apoteku, jer zdravlje nema cenu – ali, imaju je lekovi.

Većina penzionera ne dobacuje do prosečne penzije, koja je u decembru iznosila 39.850 dinara, a stanje u novčaniku značajno diktira koliko mogu da ulože u svoje zdravlje.

– Onima koji imaju visoke penzije neće biti skupo da izdvoje mesečno 20.000 dinara za lekove. Ko ima penziju tek nešto više iznad 20.000, njemu je i 1.000 dinara veliki izdatak. Šta rade – odriču se nekih, suplemente ne uzimaju, uzimaju prepisane i to uglavnom one gde je minimalna participacija – kaže Nadežda Satarić iz Udruženja “Amiti”.

Neki u apoteku dođu s jednim receptom, a kada se na šalteru presaberu, vrate se kod lekara po drugi recept.

Lekari se kada određuju terapiju, kažu, prioritetno vode time da bude odgovarajuća i da pacijentu objasne zašto je važno da koristi to što mu je prepisano.

Udruženje “Amiti” predlaže meru.

– Za skuplje lekove bilo bi veoma važno da država preuzme veći deo troška, a da bude manja participacija za korisnike – objašnjava Satarićeva.

U međuvremenu, od koristi može biti penzionerska kartica, bar kada je reč o popustima na suplemente, čajeve, kreme i slične proizvode.