Pređite na drugu stranu ulice

Pesnikovi stihovi i zapisi svedočanstvo su o gradu koji je kao “konj u galopu što svaki pokrov u blato baci”, gradu koji nestaje i svima nam nedostaje, baš onoliko koliko nedostaju “urmašice savesnim dijabetičarima”…

Nedim Sejdinović novosadski je novinar i urednik u beogradskom nedeljniku “Vreme”, kome je zeničko “Vrijeme”, s znalačkim uredničkim potpisom Nenada Rizvanovića, u biblioteci “Nova osjećajnost”, objavilo zbirku pesama i zanimljivih zapisa – pored i oko životnog puta. Ove pesme prevashodno su učinkovite za mentalnu higijenu svih iznemoglih od splačina koje cure sa društvenih mreža i wanna be medija. One čitaoca vode od smeha, preko gorkog osmeha do suza, čak.

Knjiga genijalnog naslova “Zapratite me za još korisnih informacija” glosar je najneobičnijih priča kojima smo možda i sami svedočili, bili – moguće – glavni akteri, ili smo baš slične priče i sami doživljavali, hodajući po – ne samo ulicama Novog Sada, već svim životnim prečicama, zapećcima i stranputicama.

Sejdinovićeva knjiga zapravo i jeste uveliko priča o Novom Sadu, pesnikovom gradu koliko i svih onih koji su u njemu baš rođeni, gradu koji je kao “konj u galopu što svaki pokrov u blato baci”, gradu koji nestaje i svima nam nedostaje, baš onoliko koliko nedostaju “urmašice savesnim dijabetičarima”.

U tom gradu, obručenom masovnim grobnicama, kako u svojoj “Neoplanti” kaže Laslo Vegel, samo melanholični spavaju, ostali retko, jer se “svaki sat u novac može preslikati”, a pri tome se “gubi i vreme za ono što internetske aktivnosti omogućavaju”. Za te noćne aktiviste, “hipohondre koji su postali hakeri”, koje kad vidiš na ulici, ne znaš jesu li hipsteri ili selfisti.

A i oni, kao i mi, hodamo gradom u kojem, zbog raznih građevinskih poduhvata – koji su uvek u toku – povazdan blješti jedno “Pređite na drugu stranu”. U tom je gradu na zverski način nedavno otrovan jedan Laza, baš onaj koji je prethodno bio nežno opevan u ovoj Sejdinovićevoj izvrsnoj zbrici.

“Teretana za glavu” je novi prostor na portalu Moj Novi Sad, gde se, umesto tela, bilduje glava. To je mesto za knjige i čitaoce, za preporuke za čitanje, ali i preporuke šta obavezno treba preskočiti i tako uštedeti ovozemljaske dane. Biće prevashodno reči o novosadskim piscima i izdanjima novosadskih izdavača, te knjigama koje se promovišu u Novom Sadu, ali će, ukoliko baš moraju biti ispričane, biti reči i o knjigama mimo novosadskog konteksta.

Zbirka je podeljena na nekoliko lucidnih segmenata. Prvi – “Intimne stvari”, predviđen “za čitanje nasamo”, govori o dragim bićima koja čine pesnikov život – kako ga oplemenjuju, utiču na njega i kakvu snagu predstavljaju u vremenu koje nas melje.

Drugi deo – “Radnje” predviđen je, kaže pesnik, za čitanje u manjim grupama. Sledi deo “Uspomene”, koje treba čitati na stadionim,. dok je “Rekonstrukcije” važno čitati “u prisustvu policije”, naznačio je pesnik. Za segment “Rani radovi”, u kojem se kao ljudsko biće potpuno razgolitio, u nastavku duhovito samoironično kaže ga je najbolje preskočiti.

Ima u ovoj majušnoj, a velikošnoj knjižici, još nekih važnih mudrosti, koje defragmentuju naš lični softver, pogotovo u slučaju da mu je ventilacija pobrkala programe. Pitanje “… meni nikad nije bilo jasno kako se ljudi, namesto ljubavi i dobrog seksa, opredele za naciju…” možda bolje od ikakvog kritički intoniranog i politički angažovanog teksta govori o našem društveno političkom trenutku koji traje i traje.

Sejdinović nas na stranama svoje zbirke podseća i na još nešto jako važno, što je saznao od jednog psihologa, a mnogo govori o vremenu “velikih slova” u kojem živimo, vremenu u kojem marketing preuzima ulogu Ničea i otima svekoliku logiku zdravorazumskog razmišljanja: “Oni koji pišu velikim slovima nešto kriju…”, zapravo je upozoravajuća, skrivena poruka svih “postojećih bilborda”, pa i onih najbezopasnijih poput reklama za uloške npr, a da ne govorimo o onima koje je brutalno precizno brendirao neki centralni kapitalistički mozak. (Gaza/Izrael, Sirija, Ukrajina…)

Zato poput krika zvuči pesnikov vapaj: “O ljudi moći, nauke i znanja, naredite ponovo maske, da prekrivenog lica čovek može u miru da sanja.”

Do tada, trebalo bi preći na drugu stranu ulice i zapratiti Sejdinovića za još korisnih informacija – evo već 21. maja u 19 sati, u knjižari “Bulevar books”, gde će biti promocija njegove knjige.