Iza nas je obeležavanje 80. godišnjice od oslobođenja Novog Sada u Drugom svetskom ratu.

Što se tiče zvanične proslave, bilo je “bombastično” jer, šta drugo uraditi kad je neki važan datum nego raspaliti po vatrometu…

Moram priznati da sam ga sutradan nakon ispaljivanja pogledala celog na nekim Instagram stranicama i da je zaista bio lep, ali…

Da ovaj put, što mi zaista teško pada, ali čak i zanemarim strah i opasnosti koje se u tih nekoliko minuta nadviju nad životinjama, što napuštenim, što vlasničkim (zamislite npr ptičice koje niko nije obavestio šta ih čeka…), paniku koja zahvati obolele od autizma i druge osetljive osobe… pitala bih organizatore šta misle, da li bi se oslobodiocima Novog Sada svideo vatromet, da li je bio dovoljno moćan da otopi njihova hrabra srca, da se razneže na tu pucnjavu i lepe prizore.

 

 

 

View this post on Instagram

A post shared by mojnovisad.com (@mojnovisadcom)

Šta ja znam, nisam učestvovala u NOB-u, ali mislim da delim neke ideale s ljudima koji su se borili za slobodu i da bi oni bili srećniji da novac uložen u vatromet i fensi žurkicu za odabrane na Đavi možda iskoristio za nešto drugo, možda baš za prisećanje na to za šta su se borili i za to mnogi od njih bili spremni da daju živote… Ah, ti idealisti…

Čini mi se da su zvuci vatrometa relativno verno dočarali pucanjavu i borbu bez koje ne bi bilo ni oslobođenja i zahvalila bih se, ipak, što nije dugo trajao tako da smo se relativno brzo vratili svojim uobičajenim aktivnostima. 

FOTO i VIDEO: Vatrometom, filmom, igrokazom i svetlosnim efektima obeležen Dan oslobođenja Novog Sada

Što se tiče “ostatka” proslave, moj utisak je da su se gradski oci u poslednji momenat setili da je ova godina jubilarna pa da je sve nekako naprečac organizovano, možda čak i nakon krtitika koje su dobili da ne obeležavaju ovaj dan. Emotivnije mi je bilo da čitam Fejsbuk objave prijatelja povodom ovog datuma nego da gledam zvaničnu proslavu. 

Verujem da je posebno “dirljvo” bilo podnošenje “raporta” gradonačelniku Novog Sada u igrokazu u kom su ga glumci izvestili da je “grad ponovo slobodan”. 

Slobodan? Ne bih baš rekla… Neka autori igrokaza malo pročitaju vesti i obrate pažnju kako nam izgleda grad.

Nije samo kod nas “tako” 

U Beogradu je bilo još gore. Kod njhi gradonačelnik nije ni bio na proslavi Dana oslobođenja nekoliko dana ranije, a predsednik Srbije je položio venac na Spomenik Neznanom junaku – iz Prvog svetskog rata. Nećemo sitničariti.

Njihov gradonačelnik se posle par dana bavio targetiranjem novinara i zloupotrebio konferenciju za medije kako bi se obračunao sa našom Gradskom facom.

Moje mišljenje je da je zaslužio bojkot “ko kuća”, ali neka kolege same odluče da li će da troše živce na gospodina koji je sve dobre sportske poteze gurnuo u zapećak kako bi se iživljavao nad svojim gradom i njegovim stanovnicima.

Jedan dobar “front”

Neverovatno, ali kad jedan hipik u duši hvali neki front onda taj front mora da je stvarno dobar, a dobar front je samo Filmski front – festival kratkometražnog filma u kom smo ove godine uživali od 24. do 27. oktobra. Nisu samo filmovi ono što budi nadu već mlada, nasmejana publika, neki novi klinci koji znaju da cene prave vrednosti. 

Pogledajte i uživajte u osmesima (ako ste propustili filmove):

 

 

 

View this post on Instagram

A post shared by Filmski Front (@filmskifront)