Projektant zdanja u stilu secesije u Ulici kralja Aleksandra 14 bio je Lipot Baumhorn. Ova zgrada je danas poznata kao Menratova palata i mnogi Novosađani često prolaze pored nje dok idu ka strogom centru grada.

Secesijsko zdanje izgrađeno 1908. godine, dobilo je ime po vlasniku Jožefu Menratu, čija je porodica na ovom mestu decenijama držala prodavnicu nameštaja. Veliki trgovac je zbog obezbeđenja prostranog gabarita za novu gradnju morao, uz plac na kome je bila njegova stara kuća (Sauterov plan broj 631), da otkupi i susedni (broj 632) na kome se nalazila kuća Vilhelma Vajsa. Atraktivna Menratova palata našla se, posle formiranja ovog dela Bulevara, na kraju niza kuća. Sada i formalno leži na njegovom koloseku, zbog čega je objektivno trn u oku svim planerima i “dizajnerima” grada.

Projekat je uradio Lipot Baumhorn, koji je u prvoj deceniji veka ostvario u Novom Sadu zapažen opus i po broju izvedenih dela i po njihovim stilsko-arhitektonskim vrednostima. Podsetimo se da kompleks Sinagoge, zgrada Vojvođanske banke na glavnom gradskom trgu, palata na Trgu Marije Trandafil, uz Menratovu palatu, spadaju u sam vrh secesijskog stila nastalog kod nas. Menratova palata je, blisko većini Baumhornovih objekata, osmišljena u duhu mađarske varijante secesije, čiji je idejni tvorac inače bio profesor Lehner.

Palata je dvospratna i pravilne osnove ćiriličnog slova Š, sa dva jednaka dvorišna krila i nešto kraćim srednjim u koje je smešten stepenišni prostor. Istovremeno izgrađenim spratnim dvorišnim objektom P osnove, čiji su kalkanski zidovi dodirni sa onima glavnog objekta, formiran je zatvoren graditeljski korpus sa dvorištem atrijumskog tipa u središtu palate.

U primeni stila postignuta je doslednost, ali vođeno je računa o hijerarhijskoj važnosti. Tako je, iz razumljivih razloga, on najupečatljivije zastupljen na glavnoj uličnoj fasadi. Maštovito oblikovanim erkerima, balkonima i prozorskim otvorima, rasporedom ovih arhitektonskih elemenata u ritmu uvučenih i izbačenih masa, uz dekorativnu plastiku (maske, bilje, raznovrsni frizovi – meandar ili zupčasti, geometrijska ornamentika), dostignut je gotovo skulpturalan efekat. Od sedam vertikala otvora, na centralnoj je u prizemlju kolski ulaz, a desno i levo od njega smešten je po jedan lokal. Visok mansardni krov zaklanja krivolinijna atika koja je možda najupečatljiviji deo palate. Komunika cioni balkoni spojeni su sa onima na pomoćnom spratnom objektu, čime je omogućena praktična kružna komunikacija. Na partijama dvorišnih fasada primenjena je uzdržanija varijanta stila ali su, kao tipične za njega, veoma zanimljive nastrešnice balkona na drugom spratu izvedene u kombinaciji gvozdenih nosača i stakla.

Kao vredne detalje opreme palate potrebno je izdvojiti i secesijski rezanu stolariju iz loga dva lokala i gvozdene stubove enterijera, sačuvane u jednom od njih.

U prizemlju dvorišta palate useljena je štamparija Agitpropa, marta 1948. godine. Tada su izvedeni građevinski radovi koji su znatno izmenili prvobitni izgled ovog dela zdanja. Tokom proteklog vremena, novom izgradnjom, promenjen je i izgled zatvorenog atrijumskog dvorišta.

Preuzeto iz knjige “Novi Sad od kuće do kuće”, autorke Donke Stančić, u izdanju Studija Bečkerek