Zima sa sobom donosi brojne izazove u pogledu ishrane. Kraći, hladni dani, često nas sprečavaju da popodne ili u kasnijim večernjim satima prošetamo, već to vreme obično provodimo kod kuće uz slane ili slatke grickalice, tople zaslađene napitke, kolače.

Smanjena fizička aktivnost, manji unos svežeg voća i povrća, kaloričniji obroci, dovode do osećaja smanjene energije i do postepenog povećanja telesne mase. Malo povećanje telesne mase za 2–3 kilograma u toku zime samo po sebi ne mora da predstavlja problem ali, ako se to dešava svake godine, za pet godina imaćemo 10–15 kg viška. Kada se ovome doda odlazak na praznične večere, kojih ima dosta u ovom periodu, ukoliko nam je ishrana neumerena, možemo i da ugrozimo zdravlje, navode iz “Batuta”.

Šta možete da uradite da sprečite dobijanje telesne mase i da očuvate zdravlje?

U Savetovalištu za ishranu Instituta za javno zdravlje Srbije “Dr Milan Jovanović Batut” lekari naglašavaju da je pre svega potrebno da prilagodimo ishranu ovom godišnjem dobu.

Preporuka je da se unose namirnice koje imaju dosta vitamina i minerala i koje nam greju organizam.

U zimskom periodu česte su prehlade i zato je neophodan unos voća i povrća koji su bogati vitaminima, mineralima, antioksidansima da bismo očuvali imuni sistem.

Tokom zimske sezone dostupne su jabuke, mandarine, pomorandže, kivi, karfiol, brokoli, šargarepa, celer, cvekla. Tu su i beli i crni luk, svež i kiseli kupus koji je pun vitamina C, a ne treba zaboraviti ni orašaste plodove koji nam daju energiju i med koji nam pomaže u očuvanju imuniteta.

Kako možemo da započnemo dan?

Umesto kafe, ujutru možete popiti čaj od đumbira i limuna, biljni ili zeleni čaj sa malo meda i limuna ili šolju tople vode sa kašičicom meda i malo cimeta. Ovi napici će vas ugrejati, poboljšati cirkulaciju, i pomoći će nam u očuvanju imuniteta.

Tu su zatim ovsene, ražane, speltine pahuljice, proso, heljda, koje uz dodatak badema, voća, cimeta, meda, čine zdrav i ukusan obrok. Umesto pahuljica, doručak mogu da čine i integralni hleb sa mladim sirom uz salatu ili omlet sa povrćem.

U toku dana jedan obrok treba da čini supa ili čorba od povrća (šargarepa, celer), čorba od bundeve, sočiva, karfiola i brokolija. Pored povrća, supe ili čorbe mogu da sadrže i meso kao što su piletina ili govedina. Meso možete kombinovati uz salate ili grilovano povrće ili ga možete pripremati na način koji daje osećaj toplote u vidu toplih supa, ili jela koja se sporo kuvaju i na taj način proteini i minerali ostaju očuvani.

U toku nedelje trebalo bi da bude zastupljena i riba kao što je skuša ili sardina zbog omega-3 masnih kiselina koje sadrže a koje su značajne za očuvanje srca.

Povrće koje možete kupiti u zimskom periodu možemo grilovati ili napraviti salatu i uz crni hleb. Salata od cvekle, kupusa i rendane šargarepe, celera i jabuke, zelena salata, daće vam energiju i pomoći da očuvate imunitet i zdravlje.

Danas su sve češće u ishrani zastupljene tzv. obrok salate koje možete poneti na posao kao lagani ručak. To su salate od sočiva i povrća, salate od krompira, šargarepe i kupusa, ili kupus salata sa pečenom bundevom i šargarepom.

Povrće koje vam je dostupno zimi može da čini i osnovu lagane večere. Brzu hranu, peciva, slane grickalice i zaslađene napitke koje obično ostavite za kraj dana uz film ili knjigu, možete zameniti  grilovanim ili svežim povrćem, omletom sa povrćem uz integralni hleb. Tu je i salata sa pečenim povrćem kao što su bundeva, kupus ili šargarepa sa malo ulja. Večeru može da čini i dinstani praziluk sa šargarepom uz jaje ili topla čorba od povrća.

Zimsko godišnje doba nudi dovoljno raznovrsnog voća i povrća koje možete da koristite u svakodnevnoj ishrani i uz malo mašte i truda možete da napravimo ukusne, zdrave obroke koji će vam dati dovoljno energije i očuvati imuni sistem i zdravlje, zaključuju sa “Batuta“