Ako ste se, šetajući Zmaj Jovinom ulicom, zapitali ko su ljudi pod maskama i s ekranima u rukama, a niste im prišli da sami saznate, otkrivamo vam ko su oni i s kojom porukom jednom mesečno izlaze na ulice našeg grada.

Razgovarali smo s volonterima novosadskog ogranka udruženja “Anonymous for the Voiceless” (“Bezimeni za bezglasne”) koje je oformljeno 2016. u Australiji, a u našem gradu deluje od marta 2018. godine. Osnovna aktivnost im je performans “Kocka istine”, koja se održava minumum jednom mesečno sa ciljem informisanja ljudi o tretmanu koji  trpe životinje u raznim industrijama i upoznavanju zainteresovanih sa veganstvom kao etički i ekološki ispravnim i održivim životnim stilom.

Šta je “Kocka istine”?

– U pitanju je performans ili oblik uličnog aktivizma koji se dešava po određenim pravilima – skupimo se, oformimo kocku telima, pod maskama smo, držimo transparente na kojima piše “ISTINA” i ekrane (laptopove, tablete, televizore) na kojima se prikazuju snimci koji su obično snimljeni tajno u životinjskim industrijama – mesa, mleka, jaja, kože, krzna, uzgoja ribe i snimci eksperimenata nad životinjama. Održava se na preko 1.000 lokacija širom planete, gradovi se samo priključuju, “Kocke” rastu u svim državama sveta, podiže se svest i sve više ljudi prelazi u veganstvo.

– Ostavljamo ljudima prostor da sami odluče da li im je to okej ili nije. Važno je da ne postoji agresivni nastup nego im prikažemo snimke a zatim i pričamo o tome. Želimo da shvate da u tim industrijama tretman nije kao na TV-u i da kravica nije srećna kao na reklami. Ako se oni zainteresuju, volonteri koji stoje sa strane im priđu i pričaju sa njima npr. o njihovim prehrambenim navikama. Neki su možda već vegetarijanci ili vegani, neki bi želeli da postanu, neki su skroz protiv pa dođe i do verbalnog sukoba. Najvažnije u ovoj organizaciji je da nema napada ili osude već u razgovoru pokušavamo da dođemo do zajedničkih zaključaka. Interesantno je da se svi, čak i oni koji ne žele da promene navike ishrane, slažu da ovo nije human tretman, da postoji mnogo bolji način kako životinje treba da se drže, pa čak i ako se iskorišćavaju.

Zašto volonteri koji drže ekrane nose maske?

– Maske nosimo zato da bismo skrenuli pažnju s naših lica, da bi se ljudi lakše fokusirali na video jer poenta je u poruci a ne u “glasniku”.

Malopre smo čuli ljude koji su vam dobacivali. Da li se provokacije dešavaju često?

– Ozbiljnih problema nismo imali, dešavalo se da nam prilaze, pokušavaju da dodiruju volontere po glavi, da im skidaju maske, nekad viču – mi to tumačimo kao njihove odbambene mehanizme pa se ne ljutimo mnogo. Uglavnom, oni koji ne žele da se bave ovom tematikom uopšte ni ne prilaze.

Jeste li primetili da su vaši razgovori uspeli da ubede nekog da postane vegan?

– Sigurno da je bilo slučajeva, oni obećaju, a da li ispune, to ne možemo uvek da znamo. Uglavnom obećaju da neće jesti meso a veganstvo im deluje kao velika promena. Bilo je i suza – devojke koje su nosile krzno su se u trenutku kad smo gledali kako se tretiraju životinje na farmama krzna, rasplakale i obećale da ga više neće nositi i kupovati.

Prikazujete snimke iz različitih industrija u kojima se životinje zlostavljaju, iskorišćavaju i ubijaju… Koje filmove biste preporučili zainteresovanima da pogledaju?

– Uvek preporučujemo da se pogleda neki film jer sama priča nikad nije toliko efektna pošto “običan” čovek ne može ni da zamisli kakav horor se desava u tim industrijama. Film koji bih preporučila kao obavezan je “Earthlings” (“Zemljani”) iz 2005. godine. On sadrži više oblasti prava životinja: ishrana, odeća, zabava (lov, cirkusi, akva parkovi), testiranje na životinjama i napuštene životinje. Ljudi misle da su snimci koje im prikazujemo incidentne situacije, a u stvari nisu, one su standardna praksa širom sveta. Bilo bi fer prema životinjama da i oni koji su gotovo sigurni u svoj izbor da jedu njih i njihove proizvode pogledaju taj film, pa makar da znaju kako je njihova “hrana” izgledala i kako im je dospela na tanjir – kaže Varvara i dodaje da je gledanje upravo ovog filma pre nekoliko godina uticalo na nju da postane veganka nakon pet godina vegetarijanstva.

Onima koji žele više da saznaju o ovoj temi, Sonja K. ipak kao obavezan preporučuje “Dominion”, film iz 2018. godine u kom su scene razotkrivanja nehumanog tretmana nad životinjama snimane dronovima, skrivenim i ručnim kamerama i produkcija je mnogo bolja nego kod starijih filmova.

Film “Cowspiracy” govori o klimatskim promenama i uticaju stočarstva na njih. On je zanimljiv ljudima koji nisu toliko emotivni po pitanju životinja, ali se interesuju za globalni problem koji je doveo do izumiranja na hiljade i hiljade biljaka i životinja, te doveo u pitanje opstanak celog čovečanstva.

Onima koje zanima zdravstveni aspekt naši sagovornici preporučuju film “What the health”, koji se bavi uticaje konzumacije životinja i njihovih proizvoda na zdravlje i razvoj bolesti kod ljudi.

– Filmove sami skidamo i trudimo se da na svakom ekranu bude neka druga industrija, muzika je uglavnom od bendova ili pojedinaca koji su vegani i promovišu prava životinja – Morisi, Mobi, Edi Veder,Tom Jork iz Rejdioheda.

Šta znači biti vegan?

– Biti vegan znači da ne iskorišćavaš životinje za bilo koju ljudsku aktivnost jer su one bića koja imaju sposobnost, isto kao mi, da osećaju strah, bol i patnju te da nije u redu da ih jedemo, pijemo mleko namenjeno njihovim mladuncima, ubijamo muške piliće da bi iskorišćavali ženke da nose jaja. Ne koristimo ni med, ni njihovu kožu, krzno, vunu niti proizvode koji su testirani na životinjama. Ne podržavamo lov, cirkus i ostale vidove “zabave”. Mnogi ljudi smatraju da su one tu da služe nama, a okrutnost nad životinjama i njihovo ubijanje je samo sastavni deo toga koji ide sa tom percepcijom.

Da li ljudi koji žele da učestvuju u “Kocki istine” moraju biti vegani?

– I osobe koji “naginju” ka veganstvu mogu držati laptopove i televizore ali ne mogu da pričaju sa ljudima za vreme performansa jer ako sami konzumiraju životinjske proizvode, nema smisla da ubeđuju druge da to ne rade…

Vaše udruženje funkcioniše po sistemu glasanja, dogovora…?

– Glasanjem odlučujemo sve, najčešće kad će se održati “Kocka”, tako da datum koji dobije najviše glasova bude izabran.

MIROLJUBIVE PORUKE ISPISANE KREDOM: “Svetski dan veganskog bojadisanja na javnim površinama (Worlwide vegan Chalking night) obeležen je u gradovima širom sveta 31. maja, ali je u Novom Sadu te večeri padala kiša pa smo događaj pomerili za 7. jun. Na Keju kod Bećarca smo crtali i ispisivali miroljubive poruke kredama i tako skretali ljudima pažnju na status životinja u našem društvu s porukom da postoji alternativa, da mogu sami da biraju i da tretman životinja može da se poboljša i postane daleko humaniji. Reakcije ljudi su uglavnom bile pozitivne, neki su nam se i priključili a neki obećali da će doći na sledeću Kocku” – prisećaju se volonteri i volonterke jedne od svojih interesantnih skorašnjih akcija.

Šta preporučujete ljudima koji žele da postanu vegani? Da li je bolje da to urade postepeno ili da “preseku”?

– Mislim da je to individualno, ima ljudi koji preko noći preseku sve, ja sam postala postepeno i, iako bih ja volela da svi sutra postanu vegani, ipak bih savetovala da krenu postupno, jer nagli prekid, ukoliko nisu dovoljno informisani i psihički spremni, može da izazove kontraefekat i da brzo odustanu. Ako ne znaju šta bi kuvali, gde šta da kupe, mnogo lakše će posustati nego ako prođe neki period pa se adaptiraju. Najčešće prvo izbace meso pa kasnije jaja i najteže im bude da izbace mlečne proizvode. Meni je najveći problem bio da se odreknem jaja zbog nekih caka u kuvanju koje do tada nisam znala – priseća se Varvara svojih prvih koraka u veganstvu.

Da li je neki konkretan događaj uticao na tebe da kreneš tim putem?

– Za meso ne – upoznala sam neke ljude koji ne jedu meso i oni su mi ukratko objasnili a i kad sam bila mala sam prisustvovala na selu klanju svinja i kokošaka i kad sam se prisetila mojih osećanja od tada, odlučila sam da meso više neću jesti . Što se tiče mleka i jaja, to je bio film “Earthlings”.

Šta misliš o veganskim čvarcima, kobasicama. Da li je to potrebno?

– Čim postoji potražnja znači da je potrebno. Ljudi su uglavnom postali vegetarijanci ili vegani iz moralnih razloga a ne zato što im se nije sviđao ukus te hrane, tako da mislim da je to sasvim u redu. Kontroverza je da li ti proizvodi treba tako da se zovu. Ja mislim da taj naziv određuje formu a ne sadržinu. Mlečna industrija se bori protiv toga da se mleko biljnog porekla zove mleko jer im narušava reklamu. Mi ćemo ih zvati kako mi hoćemo. Ta vrsta hrane je možda i skupa za naše standarde ali su uglavnom pozitivne reakcije na nju. Smatram da su vege burgeri mnogo bolji za ljude koji još nisu postali vegani, i sa zdravstvenog i sa moralnog aspekta.

ISHRANA PO UGLEDU NA BAKINU KUHINJU: “Gotovi proizvodi su skuplji jer ne postoji dovoljna potražnja za njima, što je opet apsurd, jer se neće ni kupovati ako je toliko skupo, ali vi, na primer, ne morate kupiti sojino ili neko drugo biljno mleko u tetrapaku, već ono u prahu. Priprema je izuzetno jednostavna – samo se pomeša sa vrućom vodom, a mislim da tada čak izađe i jeftinije od kravljeg mleka. Gotovih burgera što se tiče, kod manjih, lokalnih proizvođača, oni nisu toliko skupi i mogu da se kupe u rinfuzi. Meni su najlepše stvari koje sami napravimo i to uopšte nije skupo. Sezonsko voće i povrće, kako je moja baka kuvala, na kašiku, sa prilogom koji je krompir ili pirinač. Mahunarke su jeftine a bogat izvor proteina, kao i soja.” –  Varvara upućuje početnike kako da jedu zdravo za malo novca.

Šta odgovoriš kada ti neko kaže da takva ishrana nije zdrava? 

– Kažem mu da me pogleda kako izgledam (smeh). Za 10 godina bez mesa nisam imala nikakvih zdravstvenih problema, više puta sam testirala krv, nijedan doktor mi nije rekao ništa, ne osećam se da mi nešto fali. Najveće životinje na svetu su biljojedi – slon, nosorog – njima ništa ne fali a hrane se samo biljkama –  sigurna je naša sagovornica u svoju odluku.

Dvadesetosmogodišnja Ivana članica je “Kocke” oko pet meseci, veganka je postala pre tri godine iz zdravstvenih razloga.

– Nešto što je počelo kao potraga za boljim zdravljem se pretvorilo u neverovatni porast empatije, razumevanja za sva bića, ljudska i životinjska, mnogo sam se edukovala i sad se trudim da edukujem i druge pa sam napravila i sajt Veganizmija.

Učestvuješ li u još nekoj akciji osim “Kocke”?

– Svako od nas ima neki svoj način da proširi ovu priču. Konkretno, meni je “Kocka” najinventivnija jer su ljudi koji stanu da popričaju svakako zainteresovani da saznaju nešto novo. Mislim da je efektivnije nego kad pokušavamo da “preobratimo” ljude bliske sebi.

Imaš li podršku u krugu porodice?

– U početku je bilo trnovito – nije im bilo jasno, doduše ni moj pristup nije baš bio najlepši. Ja sam to shvatila preko noći i onda sam od njih očekivala da i oni odmah razumeju, mislim da sam bila i naporna i nagla i nisam imala toliko razumevanja a oni su stariji ljudi i bilo im je potrebno više vremena i drugačiji način ubeđivanja. Ali, evo, tri godine kasnije, mama i tata su na putu ka veganizmu, jako retko jedu meso, polako izbacuju i mlečne proizvode i jaja. Situacija se promenila ali ne zbog moje priče nego primerom, videli su kako se to odražava na mene i na moje zdravlje – završava Ivana optimistično.

POSLEDNJI POZDRAV OSUĐENIMA NA SMRT: “Nekoliko nas učestvuje i u ‘Bdenju’, akcijama koje organizuje Animal save. To je posebna grupa s ugledom na svetske grupe, čiji volonteri jednom mesečno idu s transparetnima ispred klanica, stoje na putu i dočekuju životinje koje u kamionima voze na klanje. Želimo da im pružimo neku dobru vibraciju pred poslednji oproštaj, da ih napojimo jer poslednja 24 časa im se ne daje ni voda ni hrana da bi bilo manje krvi. Pokušamo da ih pomazimo jer su u strahu i u grču. Stojimo pored prometnog puta, to deluje na ljude koji prolaze kolima, mnogi zastanu da pitaju o čemu se radi i uglavnom pozitivno reaguju na to što radimo. Najčešće idemo do mesare ‘Matijević’ jer je tamo najfrekventnije. To je jako teško i strašno onom ko saoseća jer tada uživo vidimo te životinje, dodirnemo ih i znamo da će one ubrzo biti negde na meniju. Čuju se krici, osete njihovi mirisi, tu su i bebe – prasići, pilići. Mi priđemo kamionu i zamolimo vozače da nam dozvole da se pozdravimo sa njima, neki ne žele da nam dozvole, ali dešavalo se i da popričaju sa nama, jedan od njih nam je rekao da mu je sin vegetarijanac” – sećaju se aktivistkinje Gorica i Maja događaja sa “Bdenja”.

– Sonja K. je organizatorka i koordinatorka novosadske “Kocke istine”, ona komunicira sa sedištem udruženja, pravi iventove, Srđan prijavljuje policiji skupove, ali ne postoji hijerarhija već odlučujemo demokratski. Svi se držimo pravila, čak i razgovor sa ljudima treba da teče na određen način, imamo brošure iz kojih učimo kako pristupamo ljudima, koja pitanja postavljamo i kako npr. da odgovorimo na provokacije. Smatram da je to dobar način i da zato nema prostora za razmirice i probleme jer svi imamo svoje obaveze i svako zna šta treba da radi kad dođe. Unutar maske se, recimo, ne priča i ako jedan volonter ne može više da drži ekran, digne ruku i stiže zamena – objašnjava Maja detalje i pravila “Kocke”.

– Baš zato što su takvi snimci koje ne možemo da vidimo svuda i još sad na velikim ekranima, reakcije ljudi su često emotivne i možda je i to razlog što kod njih dođe do konverzije. Postoje i drugačije reakcije, ali uvek se slažu da to nije u redu, posebno kada gledaju tretman prema životinjama u masovnim industrijama – dodaje ona. 

Maja smatra da deca imaju iskreniji pristup, i, ako im roditelji dozvole da gledaju snimke, oni dožive to intenzivno i žele da naprave neku promenu. Pošto predaje predmet Čuvari prirode, primetila je da neki đaci imaju predznanje o pravima životinja, vegetarijanstvu i veganstvu, kao i takve etičke i prehrambene navike te zaključuje da su ih roditelji već uputili u priču. Ona podseća da se nekad meso nije jelo tako često kao danas, a da sad npr. u školama i vrtićima uglavnom ne postoji bezmesni obrok.

Šta biste poručili ljudima koji smatraju da ishrana bez mesa nije zdrava?

– Svetska zdravstvena organizacija je još pre nekoliko godina ozvaničila da meso nije zdravo ni za odrasle ni za decu ni za trudnice. Kanada je dala preporuku da se ljudi okrenu biljnoj ishrani gde su potpuno izbacili mleko i mlečne proizvode. Od (novosadskih) lekara, dr Boro Vujasin koji organizuje kongrese “Ishrana budućnosti” je vegan i to na sirovoj ishrani a dr Dragan Ivanov je rođeni vegetarijanac. U međuvremenu je postao vegan. On je još u vreme ex-YU pisao magistarski rad o vegetarijanstvu i ustanovio je da su vegetarijanci zdraviji od mesojeda. Naravno, ne dele svi lekari njihovo mišljenje.

– Nemoguće je biti potpuno “čist” vegan, ali se svakako trudimo koliko možemo – zaključuje Sonja V. na kraju.

Razgovarala: Jovana Brkić
Foto: mojnovisad.com, “Animal Save”, privatna arhiva