Iznajmljivanje stanova postaje sve unosniji posao. O broju stanova koji se rentiraju u Srbiji nema preciznih podataka.

Prema prošlogodišnjem popisu stanovništva, 123.000 ljudi izjasnilo se da živi u tuđim stanovima, ali je porez za rentiranje stanova platilo manje od 2.000 vlasnika nekretnina.

Portali i novine puni su oglasa za iznajmljivanje stanova. Cene kirija vrtoglavo su rasle poslednjih godinu dana zbog platežne moći stranaca, pa su u fokus stavile pitanje zarade i poreza. Međutim, teško je ući u trag onima koji rentiraju stanove.

– Uđete, recimo, u registar RGZ-a. Imate stavku – najam nekretnina, opština u Beogradu gde je izdata, za tri meseca, samo  jedna nekretnina. Da li je to normalno? Pa, nije, naravno – kaže Milić Đoković, licencirani procenitelj i sudski veštak.

Podstanari su, ipak, vidljivi za profesionalne upravnike. Prema Zakonu o stanovanju, dužni su da popišu sve stanove koji se rentiraju, a podatke koriste iz baze “Infostana”.

Ljubiša Banovački, predsednik Udruženja profesionalnih upravnika u Beogradu kaže da je u savremenim kompleksima, koji imaju preko 200 stanova, veoma teško identifikovati sve vlasnike, pogotovu jer ima dosta stranaca koji ponekad poseduju i više nekretnina. 

Cene rentiranja stanova su visoke što odgovara onima koji kupuju stanove da bi ih izdavali, a na ruku im ide i to što su inspekcijske kontrole retke.

– U Srbiji postoji nizak poreski moral. Ako prijavite, potpišete ugovor i registrujete, morate da plaćate porez na prihod, koji iznosi 20 odsto na prihod od davanja nepokretnosti u zakup. I dalje je zato u polusivivoj zoni i ne znamo koliko ima ukupno nekretnina koje se izdaju – objašnjava ekonomista Mihailo Gajić iz LIBEK-a.

Moguća rešenja

Advokat Nikola Premović vidi rešenje u tome da se zakonski propisi, koji regulišu rentiranje stanova, izmene na način da se kao obavezna forma zaključenja ugovora o zakupu uvede forma solemizacije od strane nadležnog javnog beležnika.

– Javni beležnici, u tom slučaju, automatski podnose prijavu poreza na prihod od nepokretnosti. Država bi na taj način dobila jasnu i preciznu evidenciju preko nadležnih javnih beležnika i poreske uprave o broju izdatih stanova – objašnjava Premović.

U Poreskoj upravi se razmatra uvođenje elektronske prijave poreza za one koji izdaju stanove, saznaje RTS.

Izmene Zakona o stanovanju i uvođenje obaveze da profesionalni upravnici dostavljaju podatke o rentiranim stanovima, stručnjaci vide kao put ka uvođenju više reda u rentiranju nepokretnosti.

Ono od čega bi trebalo krenuti, jeste formiranje centralnog registra nekretnina koje se iznajmljuju, kao i njegovo redovno ažuriranje.